Војвођанске приче: Капљица од које срце затрепери

Јованка СИМИЋ

четвртак, 28. 07. 2016. у 18:01

Војвођанске приче: Капљица од које срце затрепери
“Угарска водица”, први европски парфем на бази алкохола, била доступна отменијим дамама и на нашим просторима. Краљица Ержебет парфемом завела краља Пољске

СТРУНЕ нашег срца пре ће затитрати од мириса него од звукова и слика... Почетком 20. века, када је ова мисао синула енглеском књижевнику и нобеловцу Радјарду Киплингу, женска страна света већ одавно је била напарфемисана. Тек средином прошлог столећа појавили су се и мушки парфеми.

Парфем (латински per fume, што значи “дим”) незаобилазан је детаљ, тачка на “и” личног стила. Осим што је леп мирис ствар елеганције и хигијене, две-три капи тог чаробног “зачина”, верује се, појачавају жељу и страст која лебди између жене и мушкарца.

Магичном гламуру у бочицама нису одолевале ни даме из наших крајева. Виђенијим Новосађанкама у почетку је најближа била “угарска водица”, први европски парфем базиран на алкохолу. Водицу је 1370. године један испосник смућкао за остарелу мађарску краљицу Ержебет. Обећао је да ће је тиме улепшати и вратити јој вечну младост. Краљица је, каже легенда, убрзо завела краља Пољске. Чудесни мирис настао је комбинацијом свежег рузмарина, мајчине душице и алкохола.

Доцније варијације “водице” пак, садржале су лаванду, метвицу, кадуљу, мажуран, костус, наранџин цвет и лимун. Новосадске даме биле су привржене мирису лаванде.

Да опојни облак парфема није заобишао ни наше крајеве, сведочило је око 2.000 бочица изложених пре неколико месеци у Музеју града Новог Сада, а садржале су оригиналне примерке и реплике мирисних бочица од римског периода, па све до најновијих дизајнираних примерака.

- Посебно су занимљиве парфемске бочице кнеза Павла, које је музеју уступила принцеза Јелисавета Карађорђевић - истиче кустос историчар Оља Магловски. - Приказали смо публици и принцезин парфем “даум”, дар јорданске краљице Раније.

Уметност прављења парфема датира од пре нове ере. Продукт је старог Египта, Месопотамије, Рима, Грчке... Арабљани су први почели производњу мириса која се у технолошком смислу може упоредити са начином мешања савремених парфема.

Процес екстракције уља из цветова, листова и других делова биљака дестилацијом, који су открили Персијанци, развио је чувени хемичар и лекар Авицена. Њему се приписује откриће ружине водице. Користио је алкохол да издвоји есенцијална уља из цветова.

По заповести Луја 15. цео двор морао је да мирише, али Париз је тек у 19. веку постао “постојбина” парфема и тоалетних вода. Злобници кажу да се тадашње племство чешће мирисало него што се купало.

Енглеска краљица Елизабета Прва захтевала је да сва јавна места буду намирисана, док је и сама била поборник коришћења најквалитетнијих мирисних нота. Мириси су доцније обогаћени нотама какаа и ваниле.

У другој половини 19. века почеле су да ничу модерне парфимерије. Главни састојци тадашњих парфема била су биљна уља, а неретко и материје животињског порекла.

Савремени парфем у суштини је мирисно уље, које се добија од латица и пупољака разних цветова, листова или корена, те пробраних материја животињског порекла.

Сировине животињског порекла су изузетно скупе јер се добијају из жлезда разних животиња: кастореум - из трбушних жлезда дабра, мошус - осушени секрет из трбушних жлезда јелена, амбергрис - из интестиналног тракта китова, а цибет се издваја из фоликула жлезда мачке.

Интензитет мириса одређује однос алкохола и уља. Највећи проценат уља садрже најскупљи парфеми. Блаже по цени и интензитету су парфемске, тоалетне и колонске воде.

Мада се опсесивност парфемима кроз историју првенствено приписивала женама, данас она готово једнако важи и за припаднике мушког пола. Давно је то било када је мушкарац мирисао само на колоњску воду после бријања, а жене тим мирисом биле очаране. Савремени мушкарац жуди за мирисом који ће иза њега остављати траг мачизма, успеха и моћи.

Упркос чудесно дугој историји парфема, и данас је актуелно питање које је средином прошлог века легендарној Коко Шанел поставила једна млада жена:

- На који део тела да ставим парфем? - питала је једном млада дама легендарну Коко Шанел.

- Тамо где желиш да те вољена особа пољуби - одговорила је модна креаторка, која је прва у историји дизајнирала парфем са својим именом, гласовити “шанел 5”.

РИМЉАНИ ПАРФЕМИСАЛИ ЖИВОТИЊЕ И ПТИЦЕ

НАЈВЕЋА софистицираност у изради парфема приписује се Римљанима. Своје тело мирисали су безброј пута током дана, а парфемисали су и животиње. У време највеће империје, поводом богатих славља и баханалија, Римљани су парфемима натапали чак и крила птица, које би затим пуштали из кавеза да лете по просторији у којој се обедује. Леп мирис, веровали су, подстицао је апетит.

ПАРФЕМЏИЈА ИЗ “ЗОЕ” У ЗМАЈ ЈОВИНОЈ

У КЊИЗИ “Први у Србији”, приређивач Зоран Паневски забележио је да је новосадска парфимерија “Зоа” у Змај Јовиној улици приредила 1922. године први избор лепоте. Трајало је то месец дана - од 15. јануара до 15. фебруара. Бирала се најлепша удата жена или девојка, али и мушкарац. Сваки купац парфема добијао је по један гласачки листић, који би попунио именом Новосађанке или Новосађанина, чија му је лепота по укусу. Купони су убацивани у сандуче испред парфимерије. Попуњенa су 11.453 листића, а дневна штампа редовно је обавештавала читаоце о кретању гласова. Највише гласова добили су Дора Дунђерски, супруга велепоседника др Гедеона Дунђерског. Међу мушкарцима, најбоље је прошао глумац Витомир Богић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације