НА плодној црници у Оџацима нема више ниједне стабљике конопље, од чијих је влакана, званих кудеља, испредена историја ове варошице у западној Бачкој. Оџаци су били европска престоница кудеље, са фабриком канапа и ужарије, највећом на Балкану. Славу оџачке кудеље пронела је и британска морнарица, користећи ужад произведену у овдашњој фабрици.

- Царском повељом из 1813. Оџаци добијају привилегију одржавања сајмова кудеље и аутоматски постају варош. Захваљујући производњи конопље, појављују се занати нових профила и ничу мануфактуре, из којих је 1907. израсла фабрика канапа и ужарије, која је годину касније добила званичну дозволу за рад - наводи Стеван Милер, председник локалног удружења Немаца, које је пре две године организовало изложбу “Историјско наслеђе Оџака”.

Масовни узгој конопље у Оџацима почео је доласком немачких колониста, чије је досељавање, одлуком власти Хабзбуршке монархије, почело 1756. Повереник за насељавање, барон Котман, известио је Беч да конопља добро успева на територији новосаграђених колонистичких насеобина. Убрзо се развија и трговина кудељом, чији проток поједине породице контролишу од Винковаца до Темишвара и од Земуна до Баје. Оџачка кудеља, која је била једна од најквалитетнијих у свету, диктирала је цену на европским берзама.

Фабрику за прераду кудеље и производњу ужади основао је Јохан Ертл, који је остао упамћен као “велики син Оџака”. Погон је направљен по узору на фабрику у Сегедину, а временом је проширио производњу и на јутане тепихе и вунене и свилене тканине. Фабрика је са почетних 200 радника стигла до 880 запослених 1929. године.

- Фабричке машине биле су за то време најмодерније, а набављане су широм Европе. Срце фабрике била је парна машина, која је обезбеђивала енергију за све погоне - напомиње Милер.

За рад биле обезбеђене најмодерније машине

Ужарија је после Другог светског рата национализована и добила име “Лола Рибар”, а од 1971. године прешла је на производњу синтетичких влакана. Индустрија текстила и синтетике (ИТЕС) “Лола Рибар” запошљавала је више од 3.000 радника, али није успела да опстане. Машине преко којих је кудеља ткала просперитет Оџака завршиле су у старом гвожђу.

ПОКРЕНУТА ШТЕДИОНИЦА, ПОДИГНУТА ЦРКВА

ПРИВРЕДНИ развој који се ослањао на производњу кудеље деловао је подстицајно и на друштвени живот Оџака. У другој половини 19. века изграђени су школа и забавиште и покренуте штедионица и каса узајамне помоћи.

- Католичка црква је 1821. подигнута претежно донацијама у кудељи, коју су у новац претварали угледни трговци европског ранга - истиче Милер.


У вили Ертл данас управа Техничке школе

ПОД ЗАШТИТОМ ДРЖАВЕ

ФАБРИКА канапа и ужарије данас је споменик културе, као и радничка колонија из прве половине 20. века. Под заштитом државе је и породична кућа - вила Јохана Ертла, у којој је смештена управа Средње техничке школе у Оџацима.


Фабрика канапа и ужарије развијала бачку варош