ПЛАНКОВА башта, најстарији парк у Зрењанину, формиран у првој половини 19. века и назван по апотекару и угледном Великобечкеречанину Ференцу Фрањи Планку који га је даровао граду, захваљујући подршци ЕУ требало би да оживи и постане јединствен у Србији.

Тако ће бити исправљена и неправда према добротвору Планку. Његову племениту замисао о зеленој оази у центру града многи градски посленици, уз помоћ неодговорних урбаниста, деценијама су истрајно и систематски сакатили парк. Да би сада Европа препознала величину Планкове баште, изразила спремност да "одреши кесу" и помогне реконструкцију.

У богатој традицији фармације у овом делу Баната, где је тадашњи Велики Бечкерек са румунским Нађ Сентмиклошем једини у Торонталској жупанији још 1784. имао апотеку, Фрања Планк заузима посебно место. Био је четврти власник те прве апотеке која се звала "Код спаситеља" и водио је од 1828. до 1844. Надарен за справљање медикамената, нарочито је био окренут узгоју лековитих, егзотичних и зачинских биљака.

У ту сврху купио је и оградио 16.000 квадратних метара земљишта у центру града, на левој обали Бегеја. Уз формирање парка, почео је да прави и ботаничку башту, али већ у старту запао је у озбиљне финансијске невоље. О томе сведочи записник Торонталске жупаније од 6. фебрура 1832. где се утврђује да Цецилија Ваш захтева да се стави интабулација од 10.000 форинти на имање апотекара Планка, који је ту суму био позајмио, а није вратио.

Молба је била решена у корист Цецилије Ваш. Да ли је Планк у ову ситуацију дошао због неуспеле инвестиције у ботаничку башту или ненаплаћених лекова у време жутице, није познато, а сумњало се и да га је опљачкао апотекарски сарадник Шандор Дарбош. Уз велики труд, Планк је касније успео да наплати од Жупаније неке старе рачуне, оформи башту која се по његовом имену на мађарском називала планкерт, а племенитост је показао дарујући је граду.

Да ли је мистериозна кула остатак чувене Бечкеречке тврђаве из 16. века

Локални урбанисти већ тада су почели да "штрпкају" Планково зелено острво у центру града. Прво је 1836, у делу ка обали Бегеја изграђено парно купатило, а потом рибља пијаца. Онда је део парка раскрчен, да би 1842. била подигнута Касина, најстарија градска читаоница. Права девастација достигла је кулминацију у 20. веку, када је парк буквално "нападнут" са свих страна.

С уличног дела, према насељу "Мала Америка", прво је изграђено здање Трговинско-индустријске коморе (касније познато као Дом војске). Онда је 1936. почела изградња зграде Црвеног крста. Копање темеља петворило се у право археолошко истраживање. Јер, испливали су мистериозни брежуљци, катакомбе и лагуми, за које се претпостављало су остаци чувене Бечкеречке тврђаве из 16. века. Није одгонетнуто ни ко је и када изградио кулу, која је сигурно настала пре 1840. Приписивана је Планку, који је наводно у њој гајио орлове...

Најстарији градски парк деценијама систематски уништаван

После Другог светског рата нове власти прекрстиле су планкерт у Парк пионира и наставиле са преуређењем. Никла је Ротонда - споменик палим Црвеноармејцима у ослобађању Баната, а због замисли о алеји великана постављено је и неколико спомен-биста. Ваљда несвесно, најлепша функција подарена му је изградњом луткарског позоришта. Онда је, крајем седамдесетих, позориште срушено, Бегеј у центру града затрпан и претворен у систем вештачких језера, а на ободу парка никао је велелепни Дом омладине, данас Културни центар.

Због оваквог урбаног развоја града Планкова башта сведена је на трећину првобитне површине. Последњих година потпуно је девастирана. Понела је ружан назив "паркић - наркић", а прошлог лета изровали су га мајстори приликом реконструкције топловода. Када је због овако тужне судбине већ оплакан и сви поверовали да ће од Планкове баште остати само име, стигла је охрабрујућа вест да ће ЕУ помоћи ревитализацију.

Ротонда никла у парку после Другог светског рата

ПРОЈЕКАТ ВРЕДАН ДВА МИЛИОНА ЕВРА

ПРОЈЕКАТ "Зелни мост", вредан два милиона евра, предвиђа обнову Планкове баште.

- Неће то бити обична обнова, већ ново осмишљавање једног од најстаријих паркова у Србији, и то по светским стандардима - најављује Алин Адријан Ника, румунски члан Комитета за регионе при ЕУ, поручујући да ће комшије помоћи да се јединствени парк у нашој земљи већ догодине нађе у новом руху.