ДОК се Србијом шире туристичке манифестације у којима посетиоци уживају у доброј храни и пићу, Ђорђе Чавић, из Чалме код Сремске Митровице, пре девет година дошао је на идеју да једну приредбу посвети најмлађима. А у чему деца највише уживају, и како најлепше проводе време, него у дружењу са животињама. Тако се последње недељу у мају више од хиљаду малишана окупи на "Понијади" у овом сремском селу, на јужним падинама Фрушке горе, удаљеном 15 километара од Сремске Митровице.

- Селом одјекује дечја граја која допире из нашег домаћинста. Они јашу коње, мазе их, хране шећером, причају им, сликају се с њима - каже Ђорђе, који је на свом имању, на површини од 53 ара, приуштио дечици целодневно дружење са десет пони коња.

Љубав према овој животињи почела је пре 40 година, када су Чавићи први пут увезли из Немачке пастува, кобилу и ждребе.

- Наша ергела понија била је тада прва у Србији. Од тада до данас, наставили смо традицију гајења ових коња. Лако су одржива раса, мирни су, нису захтевни. Неко ждребе продамо, неко задржимо... Једноставно, они су постали саставни део наше породице - каже Ђорђе, који је током овог дана улогу домаћина препустио деветогодишњем унуку Ненаду.

Зашто су коњићи тако мали, и могу ли да порасту, питали су се малишани.

- Када ја будем порасла, и он ће. Сада могу да га јашим јер нећу пасти - дошла је до закључка шестогодишња Теодора из Београда.

Поред јахања животиња и вожње коњском запрегом, најмлађи посетиоци уживали су и у правом сеоском амбијенту.

ДОБРОЋУДНИ

ПОНИ коње карактеришу доброћудна нарав и питомо понашање. Они су веома интелигентна и дружељубива бића која обожавају игру, а посебно близину деце, као и дружење са њима, што и потврђују на овој ергели.