СРБИЈА је остала без свог, домаћег пољског бреста! Ако неко широм наше земље покуша да пронађе ово импресивно дрво, високо и до 40 метара, правог стабла и богате, пуне крошње, тешко да ће у томе успети, чак и у шумама. Једно од малобројних преживелих стабала може се још видети у парку Шумарског факултета у Београду. А нестанком аутохтоног пољског бреста српско шумарство је лишено његових драгоцених економских вредности и вредности оплемењивања земљишта.

Узрок нестанка овог моћног дрвета, како кажу стручњаци, није прекомерна сеча, него такозвана холандска болест. Готово цео век, потпомогнута поткорњаком, ова гљивична болест потпуно је сушила стабло по стабло нашег, аутохтоног пољског бреста. Покушано је лечење фунгицидима, али безуспешно, а хибридизацију, као други могући начин спасавања овог дрвета - код нас нико није радио. Зато је, 1980. године, констатовано сушење свих брестова, нарочито у низијама.

- Има неколико теорија о наглом ширењу холандске болести после Првог светског рата, али је непобитно да је ова зараза, од тада, угрозила и готово уништила многобројне, врло осетљиве европске и америчке врсте бреста - прича др Михаило Грбић, професор Шумарског факултета у Београду. - Гљивица која изазива ову болест узрокује потпуно сушење стабала, а зараза се шири уз помоћ брестових поткорњака. На западу Југославије, холандска болест забележена је одмах после Великог рата, где се од 1927. до 1947. године посушило више од 5.000.000 стабала, односно више од 2.000.000 кубних метара дрвне масе. Почетком четрдесетих година минулог века, болест је "стигла" и у Србију. Тада су у сремским шумама према Београду регистрована значајна сушења великих стабала с пречником већим и од 80 центиметара. Истовремено, домаћи пољски брест почео је масовно да се суши и у Банату.

ЗАПИС ДРВО С ОБЗИРОМ на то да пољски брест израсте и до 40 метара, да је врло је разгранат и може да живи и по 500 година, у Србији је често био запис дрво - подсећа наш саговорник. - О култном односу према њему, сведоче и имена насеља. На подручју централне Србије по бресту име носе чак 84 места - Брестовик, Бресник, Брестовац, Бресница, Брестић, Брестово, Брестовача, Бресје, Брестар, Бресничић, Брестовачка и Бресничка река...

Да би се наш пољски брест спасао, према речима нашег саговорника, некада се покушавало индивидуално "лечење" убризгавањем фунгицида, али ни то није помогло, јер су гљивице врло брзо постајале отпорне на њих. Једини лек, како каже професор, могла би да буде хибридизација, али њу код нас нико није покушао да спроведе!

- Нестанком аутохтоног пољског бреста, наше шумарство је лишено његових драгоцених економских и мелиоративних вредности, а пејзажна архитектура ускраћена је за употребу пољских брестова у оплемењивању урбаних средина и ванградских предела - наглашава професор. - Реч је о једној од најцењенијих врста дрвећа не само због изгледа и богате крошње, него и зато што има квалитето, вредно, еластично, лако обрадиво дрво отпорно на труљење, па се употребљава за израду намештаја, фурнира, паркета, кундака, дрвних цеви, чамаца, прагова... Добра је заштита од ерозије, ветра и снега. У Војводини су некад постојали читави појасеви пољског бреста који су штитили домаћинства и оранице од разних временских непогода. Штавише, његов плод и лист су чак и јестиви.

Али уместо да се покуша спасавање нашег пољског бреста хибридизацијом, како каже наш саговорник, у Србију је увезен сибирски брест који није адекватна замена.

- Једина нада за спас нашег пољског бреста је да се, ако се игде у Србији открију отпорне, здраве јединке, оне размноже резницама - објашњава професор Грбић. - То би обезбедило и наслеђивање отпорности на потомство, као и пренос свих особина нашег пољског бреста. Друга могућност је да се за хибридизацију искористи присуство сибирског бреста и његова релативна отпорност на холандску болест. Тако би се добио хибрид који има пожељан облик и добре особине пољског, а отпорност сибирског бреста.



МЛАДАРИ БРЗО СТРАДАЈУ

НИЈЕДНА врста дрвета у Србији није тако угрожена као наш пољски брест - наглашава професор Михаило Грбић. - Младо дрво, старо до десетак година, још понегде може да се нађе, али чим порасте пет-шест метара врх почне да му се суши, а то је први знак да је оболело од холандске болести. Од тог тренутка до увенућа дрвета једва да прође око годину дана. То најбоље потврђује колико је холандска болест инвазивна.