Страх од живота тера нас да муцамо

М. Лопушина

недеља, 21. 02. 2016. у 11:15

Страх од живота тера нас да муцамо

Thinkstock

Доктори Добривоје и Дејан Бошковић објавили ретку књигу о говорним манама. Најчешћи узроци - превелика напетост, агресија и осећај кривиице

КАДА је пре седам деценија британски премијер Винстон Черчил учествовао на јалтској мировној конференцији, приметно је муцао и мучио са док је започињао свој говор. После није имао проблема са заплитањем језика! Сличан проблем мучио је и Мојсија, грчког филозофа Демостена, али и римског импетратора Тиберија. Годинама се није знало шта је прави узрок муцања!

Ово тврди доктор Добривоје Бошковић, немачки стучњак за грло, глас и говор. Заједно са сином, доктором Дејаном Бошковићем из Франкфурта, објавио је недавно књигу "Муцање". То је једна од ретких научних студија о овој људској болести, која је објављена и у Немачкој и у САД. Аутори, на основу истраживања која су обавили као лекари у Србији и Немачкој, откривају да су говорне мане све израженије у развијеним државама.

- Сваки стоти становник планете муца. Више је муцаваца на индустријски развијеном Западу него на Истоку. Три пута више људи с овим проблемом има у Њујорку него у Бечу. У Србији муца више од 100.000 људи. Половина од њих су деца - каже др Добривоје Бошковић.

Муцање се третира као болест тек с краја 19. века. Дуго се лутало у тражењу узрока болести и највише се говорило о задебљању језика или кривој подјезичној кости. Мало ко је узроке тражио у психи људи. Фонијатрија прошлог века говорила је о неурози као главном узроку. Ради се о много сложенијем узроку, који Бошковићи виде у проблему ометања сензитивних можданих центара, који преко асоцијативних веза и путева шаљу импулсе моторним управљачким структурама говорног механизма.

БЕГ У ИЗОЛАЦИЈУ - БРАНЕЋИ се од проблема и муцања људи беже у изолацију, усамљеност и избегавања других људи. Како муцање расте ми све више постајемо усамљени - упозорава др Добривоје Бошковић.

- Директни узроци појаве говорне мане су наследне предиспозиције, трауме мозга и психолошке и социјалне констелације. То могу бити и рат, нагле политичке и социјалне промене друштва, животна неизвесност...

Постоји стално муцање, периодично, и то углавном на почетку говорења, и муцање као већ навика бесмисленог понављање речи. Муцавац више муца ако га слуша шири круг људи. Најгоре је муцање које због нелечења прераста у озбиљну говорну ману.

- Муцање се лечи миром, психолошком стабилношћу, разумевањем и терпијом логопеда. Код многих то иде веома тешко, с обзиром на то да имамо обичај да се јавно ругамо људима са говорном маном. Ако им муцавац опрости увреде, биће му боље - откривају аутори ове ретке студије.

СЛАВНИ МУЦАВЦИ

ПРОБЛЕМе са говором и муцањем својевремено су имали британски краљ Џорџ Шести, Исак Њутн, Џорџ Вашингтон, Чарлс Дарвин, Мерилин Монро, Ентони Квин, али и Брус Вилис, Хју Грант, Кајли Миног. Овај проблем имали су и Мајк Тајсон, Тајгер Вудс, Ровен Аткинсон...

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације