Запуштена задужбина деспота Стефана: Молитве у корову

Милена МАРКОВИЋ

17. 02. 2016. у 20:48

Запуштена задужбина деспота Стефана: Молитве у корову

Фото: Игор Маринковић

У Горовичу код Тополе неумитно пропада задужбина деспота Стефана Лазаревића. У овом храму је крштен, венчао се и са устаницима причестио вожд Карађорђе Петровић. Око древног храма ново гробље и нови споменици

Чудесна је лепота древне цркве деспота Стефана Лазаревића, посвећена Преображењу Христовом. Божанствена, иако је запуштена и заборављена.

На довратницима, у камену, уклесани су, давно, неописиви призори ратника у борби. Симболи и печати државе Немањића. Разни записи... Све је то повезано полукружним сводом у којi је уклесана винова лоза. Лоза трајања.

Дубоко у храму, олтар у камену. Неколико недогорелих свећа, три иконе, вино, нечији бели крст, клупе и столице које су, ваљда, ових празничних дана Сретења оставили они који препознају значај поруке: народ који не памти своју историју осуђен је да је понови.

Горович, село надомак Тополе, а као да је накрај света. Овде, у овом селу, налази се тај древни храм чији је ктитор деспот Стефан Лазаревић. Храм је запуштен, и закоровљен. Моћ времена које га неумитно круни и небрига људи да га обнове као да су се сагласили да га и потпуно униште. Али, зидови одолевају. Пукотине на њима сакрива упорни бршљан и друго растиње ижџигљало из темеља. Само небо, уместо крова, наткриљује ово прелепо место, руком старих мајстора улепшано.

Ово није само прича о овом божанственом месту. Ово је прича и о нама, нашем забораву.

На срећу, има и оних који су незаборавом, опоменули јавност каква је вредност овог вишезначног споменика српске историје.

Млади Игор Петровић, сарадник Културног центра у Тополи, задужбини деспота Стефана Лазаревића у Горовичу ових дана је посветио својеврсну монографију. Не само задужбини, већ и маленом селу у коме се светиња, покривена једино небом, извија упркос упорном невремену и људском немару.

Управо ова монографија, коју је Петровић насловио "Црква деспота Стефана у Горовичу, кроз народне легенде, приче и предања", нама је била путоказ да, захваљујући овом младом човеку, вратимо сећање на време славне, слободарске српске историје.

- Ова црква, задужбина деспота Стефана значајна је и по томе што се, према записима, овде венчао и Карађорђе са Јеленом Јовановић из Маслошева, ћерком оберкнеза Николе Јовановића - прича нам Петровић. - Свадба је била 1781. године. Карађорђе је тада имао 19 година.

Мештани верују да се овде Карађорђе и крстио и са устаницима причестио, непосредно пред прву српску буну. Знају, кажу нам, и чија је ово задужбина, али се не усуђују да са сигурношћу одговоре зашто је препуштена несрећним временима да још чами и пропада.

- Јесте срамота што није обновљена, али ми, у Горовичу, нисмо могли сами да је обновимо - кажу нам. - Али, ако неко сутра каже, мада смо ми прилично сиромашно село, не би било онога ко не би дао прилог да се цркви врати изглед достојан њеног ктитора, и успомене на вожда.

Игор Петровић, међутим, прича нам, а то је забележио у књизи о цркви у Горовичу, да су још 1905. године овдашњи мештани, као и мештани околних села покушали да обнове храм, али су их потоњи ратови у томе омели. После Првог рата, 1924. године, обнову је покренуо прота Алекса Петровић. Писао је Управи двора Карађорђевића да "барем дају толико да се црква огради". Осам година касније, отворен је и рачун, а штедна књижица - за реконструкцију - поверена је архитекти Миомиру Каруновићу. Атентат на краља Александра, 1934. зауставио је планирани посао. И, црква је остала у рушевинама.

- После Другог рата, али тек 1970. године, поново је из Тополе покренуто питање обнове цркве деспота Стефана - наводи Игор Петровић. - Годину касније, обављени су конзерваторски радови, па 1973... поново се нешто урадило... И тако све до 1992. године. А, наредне радови су потпуно стали. У међувремену мештани су сахрањивали своје умрле, подизали им ту споменике, што и данас чине. Настало је ново гробље у Горовичу, а црква је пропадала.

Последњи апел за обнову упућен је новим демократским властима, Министарству вера и Министарству културе Србије 2006. године упућен је и апел, и молба... Али, ништа се после тога променило није.

- Оба министарства су се сагласила да се уради програм санације и отпочне реконструкција - каже нам Петровић.

И, ту је све стало. А црква пропада.

САН ПРЕ НИКОПОЉСКЕ БИТКЕ

Црква у Горовичу, задужбина деспота Стефана, једна је од најстаријих у Шумадији и једна од највећих из тог доба - упућује Игор Петровић. - Предање каже да је деспот 1396. године пред Никопољску битку ту заноћио са војском. Уснио је, бар тако каже предање, сан у којем је бацио копље преко главе. Обећао је да ће, ако преживи, на месту где се копље заболо да подигне цркву покајницу, у знак захвалности и кајања. Тако је и било. Црква кроз историју није рушена, па су градитељски радови оригинални. У 18. веку неколико пута је обнављана, а коначно је напуштена 1860. године.

ОБНОВА

Цркву јединствене орнаментике и клесарских радова, за коју се верује да потиче из доба цара Душана, Завод за заштиту споменика прогласио ју је за културно добро. И, то је једино што је урађено за последњи век и по! Потпуна обнова и реконструкција, коштала би, како процењују стручњаци, више од милион евра. Али новцем се никако не може платити оно што губи историја. И не само историја, већ и ововремене, и будуће генерација.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (17)

Patriota

17.02.2016. 21:02

Zalosno je kako zaboravljamo da smo mi duhovna bica i da bez kontakta sa Bogom ne mozemo nikad da budemo srecni. Nemanjici su zato bili uspesni jer su imali Boziji blagoslov, jedini i pravi vladari.

Koja d Inn

17.02.2016. 21:28

Cudi me zasto ,, naslednik ,, nista ne preduzima da se ova gradjevina obnovi.

Akril

17.02.2016. 21:35

Šokiran sam da je ovakva lepota, vrednost i antika prepuštena propadanju ??! Ako se nema za komplet obnovu, zar je skupo da se nabacaju grede ( ili trupci najjeftiniji) i odozgo neka plastika, tek da ne ulazi voda i sneg unutra? Ne bi izašlo ni 1-2000 evra a za zdanje iz Srednjeg veka - sitnica. Pa stvarno sramota i od opštinski vlasti i od tog naroda što živi u blizini. A i od SPC

Небојша

18.02.2016. 09:27

@Akril - Слабо се ти разумијеш у градњу. Ако људима у том крају не треба црква , џаба је да је неко из Патријаршпије позлати, она ће зјапити празна и пропадати.

Mavashi Junior

17.02.2016. 22:55

Svi mi investiramo u svoje poslovne objekte, može i SPC. Ako država plati obnovu onda neka država naplaćuje ulaznice.

gedza

17.02.2016. 23:11

Срамота!Али је зато битно да нам се данашњи свештеници бозају у џиповима и купају у мермерним ђакузима...

Ситар

18.02.2016. 13:15

@gedza - Gedza@Не постоји земља на свету (релативно,у односу на површину и број становника) која има више манастира и црквишта од Србије!! Сви су они изузев неколико на Косову и Метохији и Македонији, били спаљени и сруш ени!(до темеља) И скоро сви су обновљени!( и овај ће сигурно) То су радили сви српски патријарси и епископи,све србске вође кроз историју,све владе и институције!!Тако ће радити и наша деца док је века!!Јер су Срби народ светлости а не мрака и обнављајући манастире ми обнављамосебе!

Francesco

17.02.2016. 23:23

Da li je velikim Srbima, pokajnicima i dušebrižnicima, možda poznato ko je i na kojoj strani učestvovao u bici kod Nikopolja? Naročito pitam ove koji "znaju" istoriju. Posledice te bitke i dan danas plaćamo i nikada ih nećemo otplatiti. Jedini pravi Srbin u istoriji srpskog trona bio Mihailo Obrenović, a sve to pre njega je popunjavanje praznog prostora. Istina, crkvu treba obnoviti ali bih pre očekivao od saveza Ateista da daju prilog nego od SPC i njenih "vernika".

Ситар

18.02.2016. 12:53

@Francesco - У бици код Никопоља на страни Турака учествовао је Стефан Лазаревић али као турски вазал ( не слободном вољом) Тешко да је он тада ( после Косовске битке ) имао било какав други избор!! Можда је право питањешто су се ти западни,европски крсташи тек тада ангажовали против Турака(када су прешли Дунав) Што они нису помогли Србима да неизгубе независност!! Маричка,Косовска битка! Било их је брига!Зањих су Срби тада бил шизматициЈош је цар Душан уочавајући опаснос од турска тражио помоћ запада!Али

Blagica Tasic

18.02.2016. 21:46

@Francesco - Treba znati da je on ucestvovao u toj bici protiv Ugara (madjara),za osvetu sto su Srbiju napali bez najave i razloga !To je razlog sto je bio na strani turske vojske.Ako vec pisete o svom znanju,onda budite iskreni do kraja ili ste ipak neznalica.

Radoslav

18.02.2016. 06:52

Pre mesec i po dana bio je članak u Novostima "Za obnovu čačanske crkve Vlada dala 10 miliona", gde se govori da je na zahtev ministra za vanredne situacije svešteniku u ruke dato 10 miliona za crkvu u Čačku, kojoj samo fali klima, sve ostalo ima. Ako već Ministarstvo kulture nema sluha za ovu crkvu koja propada, da li može bar Velja Ilić da obavesti Vladu o njenom stanju? Možda bi se i Zavod priključio, bar da uradi projekat, ako se nađu pare za obnovu.

Miro Markovic

18.02.2016. 07:02

Hvala Mileni Markovic na ovoj divno napisanoj reportazi o jednoj od zaduzbina despota Stevana Lazarevica. Njegova prelepa Manasija je sacuvana i odrzavana. Da nije nje, Srbi bi bili daleko duhovno i kulturno siromasniji. Uz Bozju pomoc i plemenita osecnja imucnih Srba, nadajmo se da ce se i ova "zaboravljena zadubina" despota Stevana biti obnovljena i ozivljena redovnim bogosluzenjima za blagodet pomsnog i svekolikog srpskog naroda, uspomenu na depsota i slavu Boga.

OBNOVIMO SEBE

18.02.2016. 14:05

SRAMOTA !! Odgovrni su bili komunisti, pa socijalisti, pa demokrate. Sada za naprednjake nema opravdanje : HITNO REKONSTRUKCIJA crkve iz doba Cara Dušana u kojoj je kršten Karađorđe i zadužbinu Despota Lazarevića !!! Vlada ODMAH da odvoji 5 miliona evra za obnovu. Samo od turista i hodočasnika, svaki uloženi evro vratiće se za par godina.

800 година Државности и Духовности

21.02.2016. 14:48

@OBNOVIMO SEBE - Идуће године биће 800 година од крунисања Светог Стефана Првовенчаног, који је са братом Светим Савом, поставио темеље и принципе српске државности и духовности. Наиме након његовог крунисања 1217., Српска православна црква је 1219. добила аутокефалност (самосталност) и тада се у црквама почало служити на народnом-српском језику , а не на грчком као свуда у Византији. Принципи правде и духовности које су успоставили браћа, били су у хармонији све до доласка османлијских освајача у 15. веку..

Blagica Tasic

18.02.2016. 21:40

Vise nije pitanje da li ima Srba,vec,da li ima LjUDI u Srbiji.Srbima sigurno nece biti dobro sve dok se ne pokaju i vrate Bogu i raspetome Hristu!U srbiji masovno umiru deca od raka,droge,nasilnistva okoline...Ali,Srbi se ipak nisu setili Boga koji nas je odrzao na zemlji kroz sve vremenasega bivstvovanja , Isusa Hrista, dok ga se nismo odrekli !Svetosavlje nam je nepoznato gradivo !Bez korena nema ni grana.Vratimo se sebi,dok nije sasvim kasno.