БУРНУ прошлост и различите власнике имала је апотека "Код златног орла" у Београдској улици број 15, у Петроварадину. Али међу првим и свакако њеним најпознатијим власницима био је Чех Франц Шамс, по којем апотеку и данас, више од два века касније, мештани зову "Шамсова". Испред већ годинама закатанчених металних врата стоје натпис и грб са орлом раширених крила, баш као у време када је отворена.

Петог новембра 1764. године Привилеговано трговачко друштво из Темишвара закупило је право на држање војних апотека. Франц Шамс (Лајтмериц 1779 - Беље 1839), као школовани фармацеут, у Петроварадин стиже крајем 1802. године и ту отвара апотеку.

Осим да справља и продаје медикаменте, апотекар је волео да се лати и пера. Подно тврђаве, започео је, а у Пешти 1819. године завршио књигу "Добрим грађанима Петроварадина од Франца Шамса", посветивши је некадашњим суграђанима, како је написао, "у знак захвалности за ваше поштовање, пријатељство и љубав".

Из родне Чешке у Петроварадин, стигао је, претпоставља се, или као млади војни апотекар, или посредством неког трговачког друштва за лековите сировине. Купује кућу и апотеку од свог претходника, апотекара Фрање Ј. Кригера, првог власника јавне грађанске апотеке у Петроварадину.

Франц је с пажњом уредио ентеријер и увео богату декорацију

- Могућност да је још као младић успео купити кућу и апотеку, те их готовим новцем исплатити, наводи на закључак да је Шамс био довољно имућан - предочава Гордана Буловић из Музеја града. - Пратећи моду тог времена, пажљиво је приступио уређењу ентеријера. Доле се налазио дубљи део намештаја са фиокама, већином за биљне препарате, док је на њему стајао плићи, са лековима у стакленим, дрвеним или порцуланским посудама. Сходно називу апотеке, декорација на њима представљала је орла раширених крила.

Само годину дана по доласку у Петроварадин, маја 1803. Шамс се жени изабраницом Терезијом, из богате и угледне земунске породице Константина Хадија. Кумови на венчању били су им градоначелници Петроварадина и Земуна, Кристофер Хамфогел и Едвард Дуринг. Терезијин отац био је у блиским везама са Обреновићима, с обзиром на то да је његова супруга Љубица била рођака Јеврема Обреновића, а он сам био један од секретара кнеза Милоша.

"ШАМСОВ ПАРК" КАО дугогодишњи житељ Петроварадина, овај угледни апотекар дао је велики допринос у улепшавању града. Учествовао је у оснивању првог уређеног парка изван тврђаве и цивилног насеља Мајур, који је по њему једно време носио назив "Шамсов парк".

Терезија, са којом је Шамс имао само једно дете, сина Фрању, често је одлазила у родни Земун, а разлог све дужих задржавања код родитеља било је супругово све страственије бављење науком и књижевношћу, што је значило да лепој и младој госпођи Шамс није поклањао довољно времена.

- "Код златног орла" пише се и прва историја овог града, управо из пера тада њеног житеља и апотекара Шамса - објашњава далеку прошлост Гордана Буловић. - Центар његовог интересовања био је усмерен на проучавање краја у ком је живео, његовој прошлости, економским и здравственим приликама.

Као резултат тог шеснаестогодишњег истраживања, настала је његова прва, већ поменута књига, о којој је у рубрици "Разно" 1886. донео белешку лист "Јавор" који је излазио у Новом Саду.

Док је Шамс у Петроварадину живео као угледни грађанин, његов и Терезијин праунук, познати књижевник Антон Густав Матош, 1894. године тамноваће у влажним казаматима Петроварадина, одакле ће једва побећи.

Стојнице из Шамсове апотеке

Знаменити потомак, још знаменитијег претка, био је и др Фердинанд Шамс, оснивач Државне хемијске лабораторије у Србији 1873. године, који ће касније постати ревизор за све апотеке у Краљевини.

О том далеком рођаку у сабраним делима налази се Матошев запис, у којем он, говорећи о мајци, каже: "Један брат моје Марије, др Фердинанд Шамс, преселио се у Србију, тамо је постао први државни кемичар, пријатељевао је с краљем Миланом, Ристићем, либералским својим страначким вођом..." Краљ Милан Обреновић одликовао је др Фердинанда 1884. Таковским орденом V класе.

Грб са орлом раширених крила на улазу

БОТАНИЧКА БАШТА КОД СТРАЖИЛОВА

ГЕНЕРАЛНА команда у Петроварадину, решењем од 17. маја 1806. Шамсу је одобрила оснивање филијалне апотеке у Сремским Карловцима. Сходно томе, Магистрат већ 14. јануара 1807. склапа уговор са њим, у нади да ће у њој радити квалификовано лице. На земљишту које је добио на бесплатно коришћење, званом Ешиковац у стражиловској долини, Шамс оснива ботаничку башту са лековитим биљем за потребе апотеке. Међутим, 1812. Шамс продаје апотеку за 3.000 форинти са свим реквизитима и залихама лекова.