Доктор Нико Србима открио тајне анатомије

Борис СУБАШИЋ

19. 01. 2016. у 18:36

Доктор Нико Србима открио тајне анатомије

Др Нико Миљанић и зграда Медицинског факултета

Др Нико Миљанић, херој битке за српски Медицински факултет. Напустио каријеру у Паризу 1920. и основао најважнију катедру. Институт почео да ради у пролеће 1921. године

МЕДИЦИНСКА нау­ка у Србији рођена је пре 95 година, кад су започела предавања и вежбе анатомије на тек основаном Медицинском факултету у Београду, каже проф. др Бранислав Филиповић, актуелни управник Института за анатомију. Прво предавање у српској престоници с десеткованим становништвом, разрушеној и опљачканој у Великом рату, одржао је 19. децембра 1920. др Нико Миљанић. Он је напустио каријеру у Паризу да би био предавач будућим српским лекарима у сали Капетан-Мишиног здања, која је још носила ожиљке од аустроугарског бомбардовања.

Анатомски институт у потпуности је почео да ради у пролеће 1921. кад су у згради Војне болнице студенти под руководством др Миљанића почели самостално сецирање људског тела. Младог стручњака су легендарни српски лекари, просветитељи и оснивачи факултета др Милан Јовановић Батут и др Јован Суботић довели из Француске да створи темељни Завод за анатомију практично ни из чега. То је била још једна велика авантура необичног научника и патриоте, који је три пута прекидао студије медицине, да би као српски добровољац учествовао у балканским ратовима и Првом светском рату. После слома 1915, у Паризу је наставио да ради као ратни хирург и асистент најбољим професорима.

После рата је без премишљања оставио каријеру у Француској да би у разореној Србији студентима откривао тајне анатомије, темељне медицинске науке.

- Долазак професора Миљанића је био пресудан за почетак рада Медицинског факултета у Београду - каже проф. др Филиповић. - Наиме, његов колега др Драго Перовић, с којим је договорено да буде професор анатомије, у последњи тренутак је одбио да из Загреба дође у Београд. Било је то велико разочарање, јер без катедре анатомије факултет није могао да ради. Долазак др Миљанића из Париза био је спасоносан за нашу медицинску науку.

О стварању Медицинског факултета у обновљеној Србији расправљало се се још у 19. веку, али превагнуло је мишљење да држава нема довољно стручњака, новца и опреме да прави тако озбиљну институцију. Нису се жалила средства за школовање стипендиста у иностранству који су после повратка у Србију били не само добри лекари, већ и просветитељи, преносиоци европске цивилизације. После победоносних балканских ратова одлучено је да Србија 1915. оснује Медицински факултет у Београду, али се то није остварило због избијања рата. Анатом др Перовић, бриљантни бечки ђак, родом Требињац, с којим је договорено да буде један од оснивача српског медицинског факултета, остао је у Аустроугарској и 1918. је у Загребу створио анатомски институт. Кад је Србија победила обећао је да ће доћи да ствара факултет у Београду, али је поново одустао. Испоставило се да је образовање лекара у Србији политичко питање. Политичари из Хрватске бунили су се против трошења буџета Краљевине СХС за високошколску и научну установу у Београду. Кад је др Миљанић 1920. основао Анатомски институт и тиме покренуо Медицински факултет, његови противници су у Скупштини СХС покренули питање његовог укидања.

- Неки су гласно тврдили да је за потребе земље довољан Медицински факултет у Загребу - забележио је проф. др Радоје Чоловић, академик и председник Српског лекарског друштва. - Парламентарна комисија, формирана у лето 1921. године, изненада је посетила Анатомски институт, тада једину институцију Медицинског факултета у Београду, и, како каже проф. Миљанић, затекла "преко 200 младих људи, који су радили као пчеле, пуни одушевљења за свој будући позив", тако да је "Институт учинио на комисију тако повољан утисак да је њен извештај испао најповољнији за наш млади факултет".

Тако је захваљујући Анатомском институту опстао Медицински факултет у Београду, сан генерација српских лекара, патриота и просветитеља, који су од времена кнеза Милоша напуштали удобан живот и каријеру у Европи и кретали у авантуру обнове Србије.

ПИОНИРИ ЗДРАВСТВА И ПРОСВЕТЕ Медицински факултет у Београду настао је око Завода за анатомију, који су 1920. створили др Нико Миљанић и његови сарадници, а да нису имали ни зграду за ову темељну научну институцију. Данашњи угледни Институт за анатомију Медицинског факултета у Београду смештен је у згради која је изграђена 1928, захваљујући пионирима српске медицине. Данашњи стручњаци Института предају на најугледнијим страним универзитетима и објављују радове у најпознатијим стручним часописима. Поводом 95 година рада биће објављена монографија Института у којој ће бити поменути нашој јавности непознати творци и хероји српске медицинске науке и просвете


.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (2)

Goran Belojević

21.01.2016. 11:38

Prof. Niko Miljanić je za Medicinski fakultet u Beogradu zaslužan koliko i Batut, Subbotić i Joannović. Drago mi je da prof. Filipović kao upravnik Instituta za anatomiju MFUBG i doskorašnji šef katedre anatomije posvećeno neguje uspomenu na ovog velikog čoveka.