Божић када су браћа спасла браћу

Саво Греговић - Велиша Кадић

четвртак, 07. 01. 2016. у 08:38

Божић када су браћа спасла браћу

Сердар Јанко Вукотић са ћерком Василијом

Сто година од Мојковачке битке, најсветлије у историји Црне Горе и Србије. Црногорска санџачка војска под командом сердара Јанка Вукотића заштитила одступницу српској војсци при повлачењу ка Грчкој

ОВОГ Божића навршава се век од велике битке, једне од најсветлијих у дугој историји Црне Горе и Србије. Од крвавих бадњака на Мојковцу, којима се слави Рождество Христово, без којих, како рече једина жена учесник те битке, не би било ни Васкрса на Кајмакчалану. А име те хероине, чија се порука памти цео један век је Василија Вукотић.

Била је то ћерка гласовитог сердара Јанка Вукотића, који је командовао Санџачком војском Краљевине Црне Горе у неравноправној борби на Мојковцу са далеко надмоћнијом аустроугарском војском. И свога оца ордонанс, пошто Јанков син Вукашин у време историјске битке није био стасао за војску.

Како истиче врли историчар с Цетиња Предраг Вукић, крајем 1915. око пола милиона аустроугарских, немачких и бугарских војника напало је Србију, чија се војска уз тешке губитке повлачила преко Косова и Метохије, Црне Горе и Албаније, све до Крфа. Александар Карађорђевић, како наводи Вукић, упутио је историјски телеграм дивизијском генералу Јанку Вукотићу у коме се каже: "Ако, сердаре, задржите непријатеље 24 часа да не продру на Косово, ви сте се одужили српству и словенству!"

Врела срца Црногораца у једној од најљућих зима су била јача од војника Црно-жуте монархије. А наспрам 6.500 бораца Црногорске санџачке дивизије, стајало је 20.000 до зуба наоружаних аустроугарских војника. У одлучујућим биткама 6. и 7. јануара 1916, окупатор није успео да се пробије према Чакору. Војска Краљевине Србије повукла се преко Чакора и Подгорице за Албанију. Један део је то учинио преко Косова и Метохије, слива реке Дрим, преко Скадра ка албанском приморју.

У тој људској кланици, гротлу мина и граната, глади, болести, патњи разноразних, браћа су успела да спасу браћу. Пуних 45 дана Црногорци су бранили положаје и одступницу српској војсци, која је стигла на Крф.

А како је то изгледало уочи саме битке и током ње, најбоље илуструју записи Василије Вукотић, које је умрла 1977. године у Београду и сахрањена у гробници својих родитеља.


ПОНОСНИ НА ПРЕТКЕ

Унук Јанко Вукотић

ВАСИЛИЈА се удавала два пута, али није имала деце. Син сердара Јанка, Вукашин Вукотић, био је ађутант краља Александра Карађорђевића. У Подгорици живи сердаров унук који носи дедино име - Јанко Вукотић.

- Поносан сам што су моји преци златним словима исписивали историју свога народа. Но и они су само део укупних јунака, њихових сабораца за које се то исто може рећи. Посебно чувамо сећање на тетку Василију, која је на ратном попришту била уз оца и оставила сведочанство о великој епопеји - каже Јанко Вукотић.

- Војници и официри - пише Василија - насекли бадњаке и запалили велику ватру, пред зградом у којој се налазио штаб. Ватру је упалио мој отац, па редом остали официри, бацајући на пламен храстове гранчице. Била сам једино женско чељаде међу њима, дочекивала их са упаљеном свећом и житом. А онда плануше пушке и означише почетак славља. Око бадњака који су лагано сагоревали одјекнуше гусле. Ноћас, уочи великог православног празника осећам да сви слуте да ће сутрашњи дан бити обојен крвљу, да ће се сударити две војске, једна малена,али храбра, војска која брани свој крш и своју чељад, а друга силна и освајачка"...

Борба се распламсала, српска војска је одмакла - ако ми изгинемо имаће ко да нас освети и сатре швапску силу, пише даље Василија,описујући прилазе Мојковцу где су земља и небо у пламену.

- Петар Мартиновић и сердар Јанко посматрају положај захваћен огњем и димом. Пошто учесташе гранате, генерал Мартиновић рече Јанку:"Склоните се сердаре, није право да изгубите живот сада када сте нам најпотребнији." Отац ни да се помери, ослушкује битку. Уто стиже мој рођак Ђуро Вукотић и рече да је Ровачки батаљон, под командом Милинка Влаховића, пошто је својим грудима искидао неколико редова жице, којом се Шваба штитио, успео да га потисне са Улошевине и да га разбије и гони. Ровчани су, прича Ђуро, јуришали на нож, ломећи све пред собом. Напредују још, разгоне непријатеља и Бог зна где ће се зауставити. Колашинска бригада под командом Милоша Меденице у јуришу сатире непријатеља у густој шуми. С бока је на непријатеља ударио извиђачки одред под командом Крста Поповића. Непријатељ одступа преко Бојне Њиве и Улошевине, а мртви се сатима не могу пребројати... записала је Василија.

И ту на Мојковцу гласовитом гувну јунака и витезова, сердар Вукотић је доживео ратну славу, али и највеће разочарање. Српској војсци је ослобођен пут, а Црна Гора пада у ропство. Аустроугари су, наиме, отворили Ловћенски фронт, да би 11. јануара пао Ловћен, два дана касније и Цетиње. Командир Петар Ломпар је 22. јануара 1916. потписао одлуку о капитулацији. Краљ Никола, који се, нажалост, повукао и избегао у иностранство, овај акт није признао као пуноважан. Но, њега је тек избрисало ослобођење 1918. године.

А како је сердар Јанко то поднео? Иако му је било 49 година "беше оронуо као старац", записала је Василија. Пао је у очајање, као и ми који смо у тим часовима били уз њега. Мислили смо да је свршено да неће преживети. Судбина је хтела да преживи и буде заробљен да би после ослобођења и уједињења, када се вратио из аустроугарских казамата, био дочекан свим почастима и признањима. Умро је 1927. и сахрањен у издвојеној парцели на Новом гробљу, у близини гробнице Николе Пашића. Пет година касније, ту је сахрањена његова супруга Милица.

ДВЕ ПРОСЛАВЕ ЕПОПЕЈЕ

У МОЈКОВЦУ ће бити одржане две прославе славне епопеје. Прву, која почиње на Бадњи дан, а биће настављена на Божић, полагањем венца председника Црне Горе Филипа Вујановића, и свечаном академијом, организују Општина Мојковац и Влада Црне Горе.

Права народна прослава Мојковачке битке почела је у Саборном храму Христовог Рождества у Мојковцу, где је епископ будимљанско-никшићки служио парастос учесницима славне битке.

Прослава се наставља на празник Рождества Христовог, у четвртак 7. јануара, када ће свету архијерејску литургију, са почетком у 8 часова, у Саборном храму у Мојковцу, служити митрополит црногорско приморски господин Амфилохије и епископ Јоаникије. У суботу 9. јануара, на празник Светог првомученика и архиђакона Стефана, у сали мојковачког Центра за културу одржаће се свечана академија поводом обележавања великог јубилеја - стогодишњице Мојковачке битке. Ову културно-духовну академију, која почиње у 18 часова, организују Епархија будимљанско-никшићка и Српски национални савет Црне Горе. На академији ће беседити академик Матија Бећковић. (М. С.)


ЗАКЛЕТВА

ПЕСНИК Радован Бећировић, који је написао више песама о Мојковачкој бици, посматра је као израз братске, саможртвене љубави, засноване на јеванђељу и подстакнуте подвигом косовских јунака. Стога Јанко заклиње борце:

"И тако вам гроба Његошева

и љутога мача Милошева,...

И тако вам Никчевијех рана,

и Косова и Видова дана....

Не пустите Нијемце и Швабе,

да Руговску клисуру уграбе."

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (41)

cupko

07.01.2016. 09:25

Слава нека је јунацима Мојковца,вечна Славо Српскога оружја ! Слава нека је Васојевиђкој бригади,а свим Србима срећан Божић. Мир Божји.Христос се роди !

SUMADINAC IZ GRUZE

07.01.2016. 09:37

Hvala braco Crnogorci na velikoj muci i pomoci, onda kada smo svi bili braca u hristu,i jednom cilju tezili.Zato danas nedozvolimo politicarima i neljudima da nas razdvoje i bace seme razdora.Vazda smo jedno bili tako i neka ostane na radost potomstva naseg i vaseg.Krv nije voda braco draga.

СВЕМИР

07.01.2016. 09:49

Славан српски род јесте јер је своју повест исписао сопственом крвљу за отаџбину, народ, традицију и слободу. Бадњи дан и Божић увек ће нас подсећати на јунаке Мојковачке битке као и 350 безвременских родољуба који су чак из далеке Америке похитали да бране српску родну груду. Сретан Бадњи дан и Божић!

Јабре

07.01.2016. 10:45

Хвала и вечна слава јунацима ! Српска Спарта је одбранила Српство још једном на Мојковцу то не може нико да избрише !

Vuk

07.01.2016. 11:12

Šta osta od te nekadašnje Crne Gore. Šta bi rekli ili šta bi uradili junaci sa Mojkovca da vide svoje potomke i današnju Crnu Goru ???

Zoran

07.01.2016. 11:16

Благо оном ко довијека живи, имао се рашта и родити...

Tadijakadija

07.01.2016. 11:37

Црногорци су као најрођенија Браћа дали допринос ратној победи у Првом Светском Рату.Помогли су и Србији и себи. Они су стварно испали Браћа, за разлику од "браће" Хрвата, који су по налогу Ватикана , прво преузели Српски језик као свој.Пре тога су говорили Кајкавским и Икавским.Срби на западу су говорили Ијекавски Српски језик.Хрвати су са језиком су преузели и део Католика Срба и то је нажалост по нас велики геостратешки и културни губитак.Све ово има у "Верујем у Бога и Српство" Ј.Дучића.

Đoko Orlandić

07.01.2016. 11:55

Ulogu Janka Vukotića najbolje je oslikao Kralj Nikola u stihu "Janko stara serdarino što izdade roda svoga i postade izmećarem makedonskom Cincarinu". Đoko Orlandić

Rocky

07.01.2016. 12:38

@Đoko Orlandić - Govor knj. Nikole prilikom promovisanja CG u kraljevinu:И напредак у земљи и углед споља могао је бити постигнут само врлинама мојега народа. Он је дао руке које су сабљом сјекле: он снагу која је планине крчила: он срце које је куцало сво за Српство: он је, најзад, рађао синове, који нијесу потамнили јуначку славу својих предака. Прецима нашим слава и вјечни покој! - Само с таквим народом могао сам успијевати, а уз братску припомоћ православне Русије. Kako ste nisko pali. Do bola.

Jugoslava Pravdic

07.01.2016. 13:13

@Đoko Orlandić - A, šta bi mogao napisati za sebe. Kralj je napustio zemlju, a nije smio. On je potpisao savez zbog svog unuka. Unuk ga je nasamario.

Мирко

07.01.2016. 14:11

@Đoko Orlandić - Краљ Никола је то рекао неколико година касније јер је Јанко Вукотић подржао припајање Црне Горе Краљевији Срба Хрвата И Словенаца што нема везе са Јанковим војевањем против Шваба. Јанко се са црногорским јунацима часно и величанствено борио у Мојковачкој бици на вечиту славу Црној Гори и потомцима. А данас неки Ђока даје себи на право да једног Јанка Вукотића назива измећарем.

Podbišće

07.01.2016. 16:00

@Đoko Orlandić - Crnogorske Leonide, sa drugim Suvorovom, đeneralom Jankom Vukotićem, presjekle su odstupnicu švabama, nijemcima i ostaloj stokupljevini,da ne protutnje limskom dolinom i ne presijeku odstupnicu u Rugovoskoj klisuri, namučenoj i iskrvaljenoj braći iz Srbije, koje su napala 4 neprijatelja. Nikola sa sinovima, te kukavice,izdali su svoj narod i pobjegli preko mora, a ti Orlandiću, izrode i požmirepu, nijesi dostojan da pomeneš ime div junaka sa Bojne njive, Uloševine i Preprana. Prošetaj do tačija.

Jugoslava Pravdic

07.01.2016. 13:06

Gde god da su, pravi Srbi su Srbi. Potvrda jednog od mojih komentara. Transvesala kretanja srba: Kosovo, Čakor, Nikšić, Dubrovnik, Split, Šibenik (Lika, Zadarsko zaledje), Zadar, Trst (sve bili srbi). Zato srbi oko Morave, ne govorite da ste samo vi srbi, odnosno, srbi nad srbima.

Vuk

07.01.2016. 17:45

@Jugoslava Pravdic - Totalno se slazem Srbi su Srbi gde god ziveli. Nema srba nad srbima svi smo mi isti !!! Koja glupost i koji retardirani ljudi koji prave podele na ove i one. Zivela Srbija i Zivela Crna Gora

Jugoslava Pravdić

07.01.2016. 13:08

Još ovo...danas tim istim neprijateljima upućujemo molbe da nas prime u svoje EU udruženje. I, to molimo, kao kuče na lancu. Ovi naši što izginuše, sigurno se prevrću u grobu. A, o rasrpodaji svete grude, da ne govorimo.

grej

07.01.2016. 13:10

najveca crnogorska pobjeda i najveca srbijanska izdaja...iskoristili ranjivost crnogorske vojske i onda okupirali crnu goru..al takvi su srbi...to nasa braca nisu

Vuk

07.01.2016. 17:40

@grej - Naravno da vam nismo braca vama su braca albanci i hrvati. Srecan put u NATO i sve najbolje

Мирко

07.01.2016. 13:58

„Судбина Србије је и наша судбина. Зло и добро нам је заједно са Србијом. Србија може рачунати на братску и неограничену помоћ Црне Горе, како у овом судбоносном часу за српски народ, тако и у сваком другом“ — стајало је у одговору црногорске владе српској влади 24. јула 1914. године.

Lasta

07.01.2016. 14:17

Crnogorci, a medju njima i moj djed, spasili su od satiranja Srpsku vojsku i Kralja. Za uzvrat, izgubili su 1918 od istih tih koje su spasili, državu, državnost, svoga Kralja, perper i sve ono što su vjekovima gradili. Braća Srbi su se pobrinuli da ukinu državnost Crne Gore i daju državi ime Srba, Hrvata i Slovenaca, starih srpskih prijatelja i braće. Crnogorci su ostali sami i izdani od svih. OVO VAM JE ISTINA I NIŠTA DRUGO!

Vuk

07.01.2016. 17:49

@Lasta - Pa vasa je drzavnost trajala 8 godina. Velika greska je sto je Srbija usla u nakaradnu Jugoslaviju i sama sebi zapecatila sudbinu. Ne dicim se nekim postupcima iz proslosti. Volm Crnu Goru i postujem je i gledam na nju kao bratsku drzavu uprkos svemu.

slobo petrović

07.01.2016. 14:36

Srbi se odužiše- srpski. Poslije Mojkovačke bitke i izginuća Crnogoraca 1916. godine, poslije dvije godine- 1918. Srbi ukinuše Crnu Goru i od nje napraviše kraljevinu Srba Hrvata i Slovenaca. Ti isti Srbi ornoj Gori Metohiji i priključiše Srbiji. A crnogorska vojska je oslobodila Metohiju. Srbi zaboravljaju svoje greške i grijeh, a svima zamjeraju. Neka su vam srećni sveti dani. Pozdrav iz Podgorice

Vuk

07.01.2016. 17:23

@slobo petrović - Srbi se odužiše- srpski. Kako su vam isprali mozak. Praveci podele izmedju dva bratska naroda oslabise nas i porobise nas. Srpska najveca greska je nesrecna Jugoslavija koja nas je kostala identiteta, drzavnosti i zemlje. Vama draga nasa braco srecan Bozic i Mir boziji Hristos se rodi.

Srbin Srbinovic Drekalovic

07.01.2016. 15:35

Hvala junacima sa Mojkovca otisli su u istoriju i slavu svoga naroda koji ce ih uvek pamtiti i slaviti. Nazalost malo posle dodje Aleksandar Karadjordjevic i ugasi dve slobodne nezavisne kraljevine Srbiju i Crnu Goru i iskopili Jugoslaviju te izrodi Slovence i Hrvate koji pre toga nikada nisu imali drzavu.Kako nam uzvratise to svi znamo i u I kao i u II svetskom ratu i nisu se smirili dok joj ne dodjose glave. Hristos se rodi braco pravoslavna mir Boziji.

Kleopatra

07.01.2016. 15:54

Vecna slava i hvala junacima svetle Mojkovacke bitke,do veka vam pokoljenja zdrava bila.Odstupnicu napraviste ne zaleci zivota braco draga.Malo je reci da ste heroji,ziveli ste u casno vreme i niste zalili svoje zivote za dobrobit brace po veri i krvi.Vecna slava i hvala.

Igor Mihailović

07.01.2016. 15:58

Srbi i Crnogorci su bili i doveka biće jedan narod i niko,ma koliko se trudio,neće to nikada promeniti!

Џмрљ

07.01.2016. 16:55

Монтенегрини држе час историје,да није тужно било би смешно,не плачите,нису црногорци гинули за Србе,већ СРБИ су гинули за СРБЕ,одморите сад

Miro Markovic

07.01.2016. 18:09

Neka svima izginulim junacima pravedni Bog podari mir na nebu nebsekom i nagradi ih vecnim blagoslovom pravednika, jer su dali sve sto su imali da bismo mi danas mogli da zivimo. Njihove zrtve nikada nece biti zaboravljenje od strane potomaka srpskih vojnika, koji su sacuvani od austro-ugrasko-krvatskih krvnih neprijatelja zahvaljujuci Srbima iz Crne Gore, koji su Srbima iz Sbije pomogli kao prava braca kada je bilo najteze da se prezive stradanje nepravednog rata. Mir i blagoslov svima!

Rade

07.01.2016. 18:48

Kako su branili srpskoj vojsci odstupnicu na Badnji dan ako su Srbi 23. decembra stigli na more? Dosta vise falsifikovanja istorije. Crnogorci su radili ono sto su morali, tj. branili su svoju zemlju. Kakva braca, kakvi bakraci.

blagoje

07.01.2016. 21:16

@Rade - Rade, ne mlati bez veze, jer ocito ne znas dobro srpsku istoriju! Ner znam odakle si , ali nisu samo Sumadinci ginuli za Srpstvo , nego i Srbi iz Hercegovine i CG. Npr moj dje se iz Amerike vratio u svoju Hercegovinu da bi se pridruzio svojoj braci u borbi protiv Svaba i jos mnogo njih Hercegovaca je to uradilo. Samo bih te zamolio kad dajes takve komentare da budes malo razlozniji i da vise citas o srpskoj istoriji, jer takvi kao ti su opasni za Srpstvo.

Malazez

07.01.2016. 19:40

Mozda smo nekad bili jedno, mozda vise nismo ali braca sigurno jesmo. Samo sto brat nije isto u Crnoj Gori i u Sumadiji.

Aleksandar Doktor

07.01.2016. 21:33

Svak je rodjen za po jednom mret, čast i bruka žive dovijeka!!! Živeli Mojkovački junaci!!!

A,bre

08.01.2016. 06:23

Mora da sam mnogo glupa.Neko kaze Rusija i Srbija,bratske drzave,neko kaze Crna Gora i Srbija, bratske drzave,Zar nije logicno,bar s obzirom na imena drzava da su to sestrinske a ne bratske drzave?S obzirom da su zenskog roda?Ili mozda ipak ja tu nesto ne razumem?

A

08.01.2016. 06:29

sto se tice crnogoraca: e,nekada su i oni bili Srbi!Samo,srbi iz Zete. Zato, jedni Srbi su stitili druge srbe?To sto su oni u medjuvremenu izgubili identitet a nazvali sebe prema mestu zivljenja je nesto drugo.Ako cemo da prebacujemo jedni drugima:1 Niko njih nije silom naterao u Jugoslaviju.2. koliko smo godina izdvajali novac zbog zemljotresa u Crnoj Goria i u Makedoniji a oni!? sta,zabili nam noz u ledja.Otimaju nam drzavu za racun bezboznika!

s.m

08.01.2016. 09:02

Volio bih da mi neko od vas pravoslavaca odgovori koja je godina po nasem kalendaru,odnosno od kada se racuna. MIR BOZIJI HRISTOS SE RODI...PS Neocekujem odgovor Od Milogoraca... Na Mojkovcu su se borili Gorstaci....Nepokolebivi i pstojani kao i njihov zavicaj...

Ђура Змај

08.01.2016. 10:08

А данас освануше билборди о "НАТО братству".?!

4c

08.01.2016. 11:14

Mene zanima zasto se srpska vojska povlacila sve do Grcke,italije.Pri tom su vukli sa sobom na hiljade zarobljenih austrougara,a ni sami njesu imali dovoljno hrane i ostalih potrepstina!?Da ne pricam o ogromnoj pogibiji kako vojske tako i naroda koji je krenuo u povlacenje???

Јабре

08.01.2016. 13:38

@4c - Да је престала да постоји Српска војска престала би и Србија да постоји овако док год је постојала војска постојала је и Србија. А ако те занима зашто се је народ повлачио питај оних 600 000 цивила што се нису повукли и који су завршили на бандерама и концентрационим логорима у најбољем случају.

Ђура Змај

08.01.2016. 15:14

@4c - Зато, Да би "4с" могао да мирно седи код своје куће, да се пита "зашто"...