Београђанин доктор за неуроне

И. Мићевић

понедељак, 04. 01. 2016. у 13:52

Београђанин доктор за неуроне

Драгомир са пријатељима и колегама у Линдауу Прослава доктората

Драгомир Миловановић, иако млад, закорачио у свет науке и истраживања. Био ђак генерације, најбољи студент на Хемијском факултету

ЈОШ као гимназијалац, пре једне деценије, Драгомир Миловановић схватио је да је наука његов свет. Својим првим истраживањима лековитог биља обезбедио је оно што ниједан његов вршњак није - улазницу за доделу Нобелових награда и представљање себе и своје земље у Стокхолму. Од тада је прошло десет година, у којима је овај млади научник низао само успехе. Управо је свратио у Београд на неколико дана, да препакује кофере и крене даље у свет. Спрема се за селидбу у Америку, где ће почети да ради као истраживач у једном од најпрестижнијих универзитета на свету - Јејлу.

Још од школских дана његови успеси обећавали су велику каријеру. Пету гимназију у Београду завршио је као ђак генерације, а Хемијски факултет Универзитета у Београду, на катедри за биохемију, као студент генерације.

Драгомир је био први Србин после Ива Андрића који је присуствовао додели Нобелове награде. Након повратка у Србију, своје утиске је тада поделио на страницама "Новости" уз напомену да се после тога неће појављивати у јавности, јер то нема сврху, док "не заокружи свој рад". Драгомир, који има 27 година, пошто је заокружио једну целину и крунисао је докторатом, одлучио је да о свом труду и искуствима поново говори за "Новости".

Са стипендијом World learning програма, под покровитељством владе САД, усавршавао се годину дана на Индијана универзитету у Пенсилванији. И тамо је проглашен најбољим студентом. Уписао је убрзане докторске студије из биофизичке хемије на једној од најпрестижнијих научних и образовних институција - "Макс Планк" институту у Гетингену. Докторирао је са 26 година из области неуронаука, истражујући интеракцију молекула у нервним ћелијама. Докторат је оцењен највишом оценом, што је веома ретко.

- Један од мојих шефова, који ми је био и коментор, јесте Штефан Хел, добитних Нобелове награде за хемију у 2014. години - објашњава Драгомир Миловановић. - Његова лабораторија је оличење мултидисциплинарности. Размењујемо искуства, знања и радозналост. Кључна је комуникација. И мој докторат био је мултидисциплинаран. Користио сам напредне оптичке методе, попут суперрезолуционе микроскопије, за коју је мој коментор добио Нобелову награду.

РАЗМИШЉА О ПОВРАТКУ У ЗЕМЉУ ПОВРАТАК у Србији му је једна од опција у наредним годинама. Када прича о томе шта би било подстицај за повратак, не говори о новцу, већ о условима за истраживања. Кажу, научницима који су у свету стекли одређена искуства потребни су услови да на истом нивоу могу да се баве науком и у Србији. Подстицај за повратак била би и већа сарадња са домаћим и страним колегама, као и могућност да искуства пренесе младим колегама. На страни повратка је и позитивни дух родног Београда, породица, пријатељи, топлина и оптимизам нашег народа.

Драгомир додаје да се током докторских студија бавио динамиком синапси, где се процеси дешавају у хиљадитом делу секунде, на милионитом делу милиметра. Управо од процеса у њима зависи формирање свести и меморије. На постдокторским студијама намерава да истражује транспорт и дистрибуцију холестерола у нервним ћелијама.

- Са продужетком животног века, све су чешћа неуродегенеративна обољења попут Алцхајмерове и Паркинсонове болести. Разумевање структуре и функције неурона неопходно је за њихово лечење и превенцију - напомиње наш саговорник.

За наставак истраживања рада одабрао је Јејл јер је једно од најпрестижнјих места за научни рад, али и због тога што постоји директан контакт са клиником.

- Нама који се бавимо фундаменталним истраживањима битно је да имамо на уму потенцијалу далекосежност пројеката којима се бавимо. Наука је пуна изненађења и истраживање не би било занимљиво ако бисмо унапред знали шта да очекујемо - каже Миловановић.

Када објашњава важност института "Макс Планк" и Јејла у светској науци, пореди их са "Новостима" и "Политиком" у домаћем новинарству.





Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (5)

Miro Markovic

04.01.2016. 15:30

Neka ti bude sve sa srecom, Dragomire! Nastavi da radis ono sto volis i na kraju ce sve da bude dobro za tebe i za sve nas. Neka te sreca prati u radu i zivotu. Ziveo na mnogaja ljeta!

Marko

05.01.2016. 08:54

@ - A zašto bi dolazio u Srbiju? Munistarstvo prosvete i nauke svake godine izdvaja sve manje novca, ponižavaju se profesori i naučnici, Verbič i Vučić zajedno nemaju nikakvu predstavu koliko je nauka i prosveta važna za razvoj države. Upotrebi te neurone koje proučavaš i videćeš da se u Srbiji nauka namerno uništava, jer što je manje pametnih ljudi, njima je lakše vladati.

Stari znalac

08.01.2016. 03:46

Molim vas da se uzdrzite od objavljivanja ovakvih "senzacija". Dragomir je pametan momak kojem je karijera tek pocela. Nista nije uradio da zavredjuje ovoliku paznju medija, osim ako odbrana doktorske teze nije taj uspeh!? Clanak je cisti samo-promoterski pamflet, a vama ne ide u prilog to da podrzavate. Molim vas, odalazak u Lindau nije nikakav uspeh. Nobelovac mu nije bio ko-mentor, vec clan komisije (ako i toliko). Objavio je JEDAN prvoautorski rad do sad!