ПОРОДИЦА Ранђеловић из Београда, која већ годину и по живи у Канади, чекала је пуна четири месеца пасош за сина Ђорђа, због чега умало није остала без здравственог осигурања и дозволе сталног боравка. За све то они криве неодговорне српске службенике.

- Пасош мога сина истекао је у августу. Пре његовог истека планирали смо пут у Србију, између осталог и због продужења пасоша. Међутим, због моје ризичне трудноће, доктори су ми предложили да не напуштам Канаду. Зато, супруг Часлав и син крећу на пут у Отаву, јер је то, нажалост, једино место где можемо да добијемо исправе ми који живимо у Алберти (у Едмонтону). Источна Канада има Отаву и Торонто, а у западном делу нема ниједног српског представништва - каже Јелена Ћеранић Ранђеловић.

Породица 10. августа подноси сву неопходну документацију за пасош, као и Јеленину сагласност оверену код нотара. Пасош им је био важан јер им је истицала виза, а убрзо и здравствено осигурање, које су могли да продуже једино уз уредну путну исправу.

- До 15. децембра требало је да аплицирамо са скенираним валидним пасошем за осигурање. Пошто су нам у амбасади рекли да се пасош чека најдуже два месеца, били смо убеђени да од августа до половине децембра имамо довољно времена. На крају смо аплицирали с неважећим пасошем, надајући се да валидност не проверавају одмах. Пошто се овде све ради "онлајн", добили смо број за ново здравствено осигурање, а сада чекамо да нам затраже уредне исправе. Правдаћемо се да смо им грешком послали стари пасош - каже Јелена.

ЛАКШЕ - ДИРЕКТНО У БЕОГРАД Ранђеловићи нису знали да за четири месеца неће добити пасош и да ће Часлав са дететом морати да путује 3.000 километара до Отаве. Нису знали ни да ће имати трошкове, изгубити време и живце због статуса који им је угрожен без докумената. Да јесу, како каже Јелена, лакше би им било да су отишли директно у Београд, у одељење полиције у Љермонтовљевој.

Она додаје и да су у међувремену аплицирали за стални боравак, за шта су им такође тражили да доставе важећу путну исправу и дали им рок од два месеца. Тај рок је истицао 18. децембра. Срећом, пасош су добили два дана раније.

Јелена је од наших службеника у Канади добила информације да је дечји пасош у Србији стајао од августа до 1. децембра, када је коначно послат ДХЛ-ом за Отаву. У нашој амбасади су га примили 3. децембра, а онда је до Ранђеловића путовао још скоро две недеље.

Док је документ био на путу, у нашој амбасади су јој говорили да је пасош предат возачу, али да немају увида да ли је и послат. Зато су Ранђеловићи по броју поште проверавали где је пасош, али се испоставило да га уопште нема у систему. Из тога су закључили да им није ни послат. На крају су добили потврду са бројем пасоша почетком ове недеље.

- У разговору су ми објаснили и неке појединости. Рецимо, да је српски МУП тек 27. октобра почео да обрађује наш предмет, као и да су 9. новембра тражили допуну, односно да се провери валидност нотара који је потписао сагласност. Онда нам је тражена копија супруговог пасоша, и тек 16. новембра је коначно урађен пасош за Ђорђа - каже Јелена.

НЕОДГОВОРНОСТ

Јелена каже да је њихов случај симбол лоше организације домаћих институција и тоталне неодговорности:

- Они уопште не размишљају о последицама које могу да задесе наше грађане који бораве у страној земљи!