Сећање на јунака: Чамџија освојио Београд

Б. Субашић

13. 12. 2015. у 21:43

Сећање на јунака: Чамџија освојио Београд

Потомци и мештани нису заборавили на херојство капетана Милисава

У Великом Борку одата почаст капетану Милисаву, неправедно заборављеном јунаку Првог српског устанка. Песма устаничког хероја са освојеног топа 1806. године означила повратак Срба у престоницу

ПЕСМА устаничког капетана Милисава Чамџије са освојеног турског топа који је бранио Стамбол капију, у зору на дан Светог Андреје Првозваног 1806, означила је повратак Срба у своју престоницу Београд после неколико векова. Тек данас је у Великом Борку, родном месту српског командоса из 19. века, први пут после Другог светског рата одржан парстос и одата почаст овом заборављеном хероју.

Свечаност су иницирали извиђачи одреда "Свети Сава", Чамџићи, потомци јунака који је погинуо пре тачно два века у Другом српском устанку ослобађајући Палеж, данашњи Обреновац. Придружили су се и мештани и општина Барајево, којој Борак припада, као и представници Речне полиције, који Чамџију сматрају својим претходником.

Данас је мало познато да је Чамџијин подвиг освајања турског топа који је бранио палисаде био пресудан за ослобађање Београда. Наиме, устаници су још од 1804. успоставили опсаду око снажно утврђеног града који је бранила османска посада са 300 топова. Ни у јесен 1806. вожд се није усуђивао да јуриша на град са само 40 топова, а хладноћа и слабо снабдевање ломили су морал устаника.

Кнез Сима Марковић, из Великог Борка, код кога је Милисав био капетан, војвода Васа Чарапић, Змај од Авале, Узун Мирко Апостоловић и Конда Бимбаша су преломили и самостално кренули у одлучну битку. Чамџија се заклео да ће први ући у варош. На дан Светог Андреја, одлучни устаници су кренули на градске бедеме, али се група која је јуришала на најутврђенију Стамбол капију поколебала кад је смртно рањен војвода Васа Чарапић. Преокрет је донела громогласна песма Чамџије који је освојио и зајахао турски топ: "Хеј браћо Срби, крила соколова к мени, к мени, ја сам на јендеку!"

Чарапић, Змај од Авале је изустио: "Не бојте се. Ено пева Чамџија", а позив Чамџиј зачуо је и Карађорђе на Ташмајдану и, по сведочењу свог посилног, повикао: "Е, сверова Милосав, по души га. Јуриш, јунаци, и ми да не будемо последњи."

Чамџијини потомци поред камен-обележја свог јуначког претка / Реплика топа који је отет од Турака

МЕМОРИЈАЛ У БОРКУ

Чамџија је после погибије сахрањен, по последњој жељи, под скромним каменим спомеником поред брата Иванка, у родном Великом Борку. Иницијативни одбор састављен од мештана овог београдског села које предводи Драгослав Јовичић Уча, Извиђачки одред "Свети Сава" и потомци најавили су да ће, поред њега, до следећег године ту подићи мали меморијални центар.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (2)

Miro Markovic

15.12.2015. 05:51

Radujem se da Milisava camdziju rodbina nije zaboravila i da uspomena na njegovu hraborst jos zivi u Velikom Borku i u srcima rodoljubivih Srba. Neka njemu, kao i svim srpskim ustanicima iz 1804. znanim i neznanim, bude vecna slava i hvala. Da nisu oni poneli luc slobode, mi danas ne bismo postojali ili bismo govori truskim jezikom i klanjali se Alahu.

Лазар КГ

21.11.2018. 18:39

Милисав Чамџија се осим у Првом истакао и у Другом српском устанку у коме је и погинуо 1815 током борби за ослобођење Палежа (данашњи Обреновац).