Карта за мулца кило шаргарепе

В. КАДИЋ

субота, 05. 09. 2015. у 20:30

Карта за мулца кило шаргарепе

Дарко Савељић са својим животињама

Дарко Савељић у селу Мартинићи код Даниловграда отворио фарму магараца, прву у Црној Гори и региону. Када фарма буде отворена за посетиоце, улазница ће бити омиљена магарећа храна

БАШ када се помислило да их је време прегазило, у селу Мартинићи код Даниловграда заживела је фарма магараца, прва у Црној Гори, а можда и у региону! Мулци, масци, глупани и неотесанци, нашли су смирај на фарми Дарка Савељића, орнитолога, који ће спречити њихово даље изумирање.

А, до пре три деценије није било куће на црногорском кршу која није имала магаре које је користила за транспорт воде, дрва и рад у пољу. Време је учинило своје, па су они почели да губе битку пред технолошком револуцијом.

- Магаре је адаптирано за живот на кршу, није пробирљиво и једе мање од коња, издржљиво је и не захтева никакву посебну негу - каже за "Новости" Савељић. - Ова моја фарма није класична где се животиње третирају хемијом и држе везане. Овде магарци живе слободно, имају на располагању хектаре пашњака, а дохрањују се само сеном. Намеравам да откупим и оне који су услед напорног рада или лошег третмана у слабом стању, како би им у идеалним условима повратио живот.

Фарма још није отворена за посетиоце, а када се створе услови до магараца ће моћи да се дође уз улазницу, која ће бити симболична - килограма шаргарепе или јабука. Колико је корисно држати ову животињу потврђује прича нашег саговорника, који каже да се магареће млеко од давнина користи као лек за бронхитис, астму, кашаљ, алергије, разна кожна обољења.

БЕСПЛАТНО ЗА БОЛЕСНУ ДЕЦУ МАГАРИЦЕ дневно дају највише 0,4 литра млека, често знатно мање. То је разлог што је млеко скупо и кошта 50 евра. Оно може да се замрзне и чува у фрижидеру без бојазни да ће се умањити његова биолошка вредност. За тешке болести деце млеко дајемо бесплатно - каже Дарко Савељић.

- Када се млеко пије сирово, многе болести органа за дисање нестају, а знатно се смањују и симптоми тежих плућних болести. Разлог томе је његов квалитет, јер је оно најсличније мајчином млеку, богатијем 60 пута витамином Ц од крављег млека! Ово млеко има и посебну врсту протеина који јача имунитет, а ензим лизозим природни је антибниотик за упалне процесе органа за варење. Ради се о природној антибиотској бомби каква се данас, посебно за плућне болести, још није пронашла. Магареће млеко је идеална замена за сва остала млека на која су деца алергична, јер не изазива алергијске реакције - наглашава Савељић.

Према подацима Монстата из пољопривредног пописа 2010, у Црној Гори је регистровано свега 575 магараца, мула и мазги. Нажалост, и тај број стално опада. Тамо где се још пронађе понеки мулац, он постаје права атракција. На приморју, лети, једна мазга са кићанком на репу и украсним цветићем на глави шета са газдом дан и ноћ, позирајући туристима. Један магарац је месецима на свој начин давао подршку никшићким рударима у време њиховог протеста испред управне зграде. Везан за дрво, у дебелој хладовини, огрнут чаршавом на којем је црвеном бојом била исписана порука руским газдама "Боксита" да им је он "сигуран превоз до Москве".

ЛЕЛЕК

КОЛИКО су стари Црногорци били везани за ову животињу говори анегдота везана за шаљивџију из Пјешиваца Максима Бацковића који је лелекао за својим магарцем, мулцем и глупаном који се сурвао у провалију са пуним товаром смокава.

- О, брате по невољи, мучениче и тегобниче, олакшице свакога терета, и ослонче сваког дома, ускочи, а не искочи, него остаде међу камењем, да те разносе вуци и гаврани. Нека ти је слава, наш храниоче!

Ова кукњава за љубимцем преточила се у анегдоту, иако лелек за магарцем није само духовит, него на посебан начин одсликава везаност црногорског сељака за ову вредну животињу.