У ЈЕДНОМ од најславнијих места по камену у Србији, Белој Води код Крушевца, јуче је почела јубиларна 40. Беловодска розета, манифестација која ће до 19. јула прослављати "пешчар". Беловођани су довршили и специјалну розету која ће бити уручена овогодишњем добитнику престижне награде за допринос српској култури - књижевнику Петеру Хандкеу, који је потврдио долазак.

- Обележавамо три јубилеја: 40 година манифестације, 20 година Вајарске колоније "Беловодски пешчар" и пет година Мозаичарске колоније "Младен Србиновић" - каже за "Новости" др Велибор Лазаревић, познати књижевник и публициста. - Већ су стигли и уметници, који знају и воле да раде на "пешчару".

А, беловодски камен познат по топлим валерима експлоатише се пуних шест векова. Уграђен је у многобројне цркве и здања у Србији и у свету. Подаци из 1997. године говоре да је на простору Беле Воде измерено око 400 старих и нових површинских мајданских копова. Око 1880. године су се сви вијадукти и мостови прве српске пруге од Београда до Ниша градили од овог пешчара, а између 1919. и 1960. године зидало се Поморавље, централна Србија, пола Шумадије, па на југу до Блаца и Прокупља.

- Дела од нашег камена су од Москве и Сент Андреје на северу, до Израела и Васељенске патријаршије на истоку, Крфа и Хиландара на југу и Бирмингема на северу - напомиње Лазаревић.

Бела Вода је имала и Школу заната од 1919. до 1925, а задруга је основана неколико година касније. Иако је пре 40 година дошло до застоја у занату, последњих година многи се враћају традицији.

- До прекида масовне експлоатације је дошло у тренутку када су многе ствари престале да се раде ручно, па нас је тако "претекао" Брајковац, али тренутно имамо најмање 40 врхунских мајстора који су вични раду с каменом - истиче за "Новости" Раде Јовановић, староседелац из Беле Воде.

У Савету 40. Беловодске розете у "Културном центру Крушевац" најављују да ће током вишедневне смотре у Белој Води бити приређени и наступи културно-уметничких друштава, фестивал победника вокално инстурменталне музике Србије, књижевна школа за таленте који ће имати прилике да сусретну са аустријским књижевником, као и посета Музеју клесарства и вајарства, који је од ове године, као и цело село, уврштен у званичну туристичку понуду крушевачког краја.

МУЗЕЈ КЛЕСАРСТВА

У Музеју клесарства и вајарства у Белој Води чува се и камена скулптура са натписима на језику за који се претпоставља да датира од пре 10.000 - 15.000 година. Нађена је на брду Градиште поред Крушевца. Један мистериозни камен, тежак око 300 килограма, подсећа на главу животиње, највише говечета, па се претпоставља да је имао култну функцију. Проф. др Радивоје Пешић је својевремено скулптуру назвао "Беловодска писменица".