БОГОСЛУЖБЕНИ предмети и књиге, одежде, ордење, прибор за писање, панагије и напрсни крстови, машине за шивење и куцање, мантије, капути, обућа, чивилук, алат, мало познате фотографије, књиге... Ово су само неки од око 180 предмета из заоставштине блаженопочившег патријарха српског Павла, који ће од сутра до последњег дана јануара бити изложени у Музеју Српске православне цркве у Београду.

Названа по патријарховој књизи „Сведочим, само...“, изложба ће, по речима Владимира Радовановића, управника Музеја СПЦ, кроз предмете које је патријарх свакодневно користио, најбоље сведочити, показати и приказати његову архипастирску личност.

- Скромно је живео, скромни су и предмети које је употребљавао, и по броју и по изгледу - каже Радовановић. - Поделили смо их у три целине, које време патријарха Павла приказују кроз световни, монашки и период док је био први међу једнакима.

О световном Гојку Стојчевићу најбоље говоре фотографије, од прве из 1924. године, у школи у Кућанцима, до оних са школским друговима, пријатељима и рођацима, фотографисаним док 1946. није обукао монашку ризу у манастиру Благовештење.

- О „златним рукама“ које је извештио током световног живота, а које нису престајале да стварају готово до последњих месеци патријарховог живота, своју причу на овој изложби казују алат и шиваћи прибор.

Њиме је сам направио малу лампу која је била на његовом столу, „рециклирао“ обућу чије ђонове је „пресвлачио“ такозваном тјубелес гумом, поправљао све што се поправити могло, крпио и зашивао - прича наш саговорник и показује нам једну од патријархових ципела педантно „поправљених“ и ношених док заиста није дошло крајње време за куповину нових.

Недалеко од њих изложена је и чувена патријархова свечана одежда. Она са плаво-белим крстовима. Она у којој га најбоље и најчешће памтимо. У њој га, чини се, и данас видимо.

- О материјалној вредности изложених предмета, излишно је да се говори. Њихова највећа вредност је у томе што их је носио и користио патријарх. Скупоцене ствари није куповао, а такве, добијене, поклоне је даривао онима којима су били потребни, онима којима је требало помоћи кад им је било најтеже. Да им се нађе. Нарочито у време ратова који су беснели током деведесетих - открива Радовановић.

Зато је скупоцености на овој изложби мало. Вредно је ордење добијено од Републике Србије, Републике Српске, Васељенске патријаршије и Руске православне цркве, као и њему драги поклони од поглавара других помесних православних цркава.

- Посебну вредност имају и панагија, напрсни крст и приказ рођења Господа Исуса Христоса, од седефа, дар Јерусалимске патријаршије. Ту су и осликана васкршња јаја. И, по много чему јединствена, кутија коју је добио од руског патријарха Алексеја Другог, на којој су осликани мотиви из Пушкинове „Бајке о златном петлићу“ - наглашава наш саговорник.

И после детаљног разгледања, утисак о изложби је исти - скромни предмети са громогласном поруком која дуго одзвања у срцу и уму. Поруком баш о скромности као највећој врлини. Онако као што на једном од изложених, увеличаних патријархових рукописа пише: „Потребно је да ми који смо се определили да служимо Богу, својим животом сведочимо о ономе што говоримо“. А Он је истински сведочио.


ФОНТ ПАТРИЈАРХА ПАВЛА

ПОСЕБАН део изложбе чине увеличане мисли и поуке, као и забелешке писане патријарховом руком, препознатљивим зеленим мастилом.

- Ово је заправо прави мали подухват студената Филолошко-уметничког факултета из Крагујевца који су за Удружење новинара Србије реализовали пројекат „Ћирилични фонтови - пишите као знаменити Срби“. У оквиру тог пројекта, урађено је пет дигитализованих фонтова. Један од њих је и фонт патријарха Павла, који смо за ову прилику искористили како бисмо увеличали и представили оно што је Његова светост писао - каже наш саговорник.

МУЗЕЈ У РАКОВИЦИ

- СВИ изложени предмети део су заоставштине патријарха Павла која се налази у манастиру у Раковици. Зато планирамо да у тој светињи отворимо музеј у ком ће бити стално изложени сви предмети из заоставштине Његове светости блаженопочившег патријарха српског Павла - открива за „Новости“ Владимир Радовановић, управник Музеја СПЦ.