Орић ми све побио, али истину не може

Никола ЈАНКОВИЋ

13. 10. 2014. у 21:50

У Кушићима, под орахом Ристића, са Цветком, јединим из куће који је преживео злочин 1993. године. Моју сестру, брата, мајку и оца у романсираној биографији џелат Насер не помиње. Шта је лажна нада, од наших сам научио

ДО прага куће Ристића нељуди Насера Орића стигли су у зору, уочи Јовањдана. Одвели су Мића (16), старијег од браће. Не зна се где ни данас, 22 године после злочина. Сестру Митру (19) и мајку Иванку (42) стрељали су у подруму. На ливади под орахом, од неке запреге направили су ломачу. Ту су спалили оца Новака (41), главу куће. Иза џелата, на потезу од Језера до Скелана, остала су тела 68 недужних људи, а на згаришту породичне куће у Кушићима, 16. јануара 1993. године, жив је остао једино Цветко, петнаестогодишњак. Без игде икога, на свету сам.

Остаде пуким случајем. Није био усуд да увене последњи изданак Ристића. Са групом људи, престрављених, три дана провео је у обручу Орићевих злочинаца, у Језеру. По мосту, једином између Скелана и Бајине Баште, између пакла и Србије, пљуштала је снајперска и митраљеска ватра. Цветко се некако докопао ледене реке и Србије.

- Године смуцања прођоше - говори данас Цветко, на ливади, под тужним орахом. - У Бајиној Башти сам завршио основну, па отишао у Београд у Војну гимназију, па одустао. Из Београда прешао сам у Ужице, у Дом за незбринуту децу. Ту сам завршио Средњу техничку. Вршњацима нисам пуно причао о свему. Ко је од њих могао разумети шта се догодило мојима и мени? Нисам, чини ми се, схватао ни ја. Мени је само требало... што ми више нико не може дати... Дете сам био...

Џелате правда није стигла, а све се зна.

- Моме брату Мићу пресудио је Зулфо Турсуновић, он је умро као слободан човек - каже Цветко. - Шета слободан Насер Орић. И Хакија Меховић. Ено га, директор је неког јавног предузећа у Сребреници.

Гледа Ристић брда и вртаче надомак куће. Ту су му негде брата бацили, још га није нашао, а хтео би само да Мића поред сестре, оца и мајке сахрани.

“ПРОРАДИЛИ“ КОРЕНИ ЖЕНСКИ глас се чује, украј Дрине. Нагласак сремски. Разбија сету. Јелена грли Цветка, нуди кафу и ракију. - Ожених се из Инђије. Можда се лоза Ристића стварно неће угасити. Видећемо, ко то зна - говори Цветко, вазда озбиљан. Намрштен. Јелена се смеје, драго јој, она зна да препозна кад се Цветко радује. - Како се нас двоје нађосмо, ни сам не знам. Можда су корени „прорадили“, Јеленина мајка родом је из Братунца. Долазе нам Војвођани редовно за Светог Јована. Морам Јелену боље слушати - обећава Цветко.

- Неће му тај сарајевски институт кости пронаћи - коментарише, више за себе. - Годишње 600 Бошњака нађу, а Србина ниједног...

Мир је некакав Цветко ипак нашао. Често се у камен претвори, да га сачува.

- Укључим телевизор, видим Орића - наставља једини преживели из дома Новака Ристића. - Прича о мојој кући. О Кушићима. „Ту сам изгубио своје најбоље борце“, тако каже. Има заштиту целог света. И романсирану биографију. Нигде ми сестру, брата, мајку и оца не помиње... Јесам, читао сам и између редова. Ништа, ни слова. Свих ових година долазили су ми повремено, адвокати. Говорили су: „Доказе против убица имамо“. Кажу, јавиће се, најкасније у петак. И ништа. Шта је лажна нада од наших сам научио. Не мислиш ваљда да сам од џелата истину тражио?

Цветкове речи као у празно да лете.

- Шта ми преостаје? Нема од тога ништа, од правде. Није то за сиротињу, на обе стране. „Главоње“, зликовци, шверцери оружја са обе обале, они су се извукли - говори.

Зато Цветко све људе једнако гледа. И Србе и Бошњаке. А, гледа их пуно. Запослио се у „Електродистрибуцији“ па стално шпарта по терену. Спаљену кућу је обновио. Сија на сунцу, у зеленилу. Помагали су многи да се лоза Ристића не угаси, цигла по цигла, цреп по цреп. На зиду, поред иконе Светог Јована, исписано је и име „Новости“.

Прошли пут, ракију смо под орахом попили маја 2011. кад је брачни пар пензионера избеглих из Сарајева негде у Србију, на адресу „Новости“ послао 3.100 евра. Уз новац, послали су поруку: „У кући урадите централно грејање, квалитетно“.

Људи скромни, животну уштеђевину су дали. Један „услов“ су имали - да им се име не спомиње.

Пуца поглед на четири стране. И горе. Пети хоризонт људима нигде ближи није него у Подрињу. Чак и када је мир. Највише тада. Живи и мртви размењују речи. Успомене убили нису.

- Сине мој - нежна је мајка.

Сестра, раздрагана, весела, брата у образ љуби.

- Кад су те одвели, јеси ли се пуно мучио, мили брате мој? - Цветко са небом разговара. - Оче, зашто ме остави?

У грлу стало. Мислиш, проћи ће. Ал’ олуја пуче, бесни, лије низ лице. Онда се смирило, као блага киша. Ево, полако стаје. Кад прође, онда више ништа нема да се каже. То је сигуран знак да је свако нашао свој мир.


Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (21)

Knindza

14.10.2014. 00:21

Brate Cvele vidim znas ko su dzelati i gde su! Sta vise da ti kazem? Sve ti sveto i prosto bilo!

predrag

14.10.2014. 02:08

Jos ne mogu da dodjem sebi, zamislite vi to moji dobri ljudi, ti neljudi su spalili zivog coveka na lomaci, pa to ni u ludilu ja ne mogu da zamislim, i oni i dalje setaju. Mislim se bre eeejjjj, ma dajte tu Bosnu americi il kome god ocete al osudite te bre te zivotinje. Ma ko donosi vise pravdu na ovom svetu, ma treba napraviti novi sud pravde, sve male drzave da se udruze, pa imamo i mi valjda sudije, mislim dokle ce bre samo jedan sud da sudi kako kome oce. Ma ja ovo jos ne mogu da verujem.

Deli

14.10.2014. 02:33

Nece puno medija ovo da objavi jer nije popularno i Evropski! Jedan zlocin vuce drugi na zalost! Kad su od 91 do 94 Srbe ubijali po ovim selima zapad je cutao, i niko se nije bunio! Gde je predsednik Srbije i zapadni funkcioneri da se izvinu i poklone ovim porodicama i zrtvama!

Karadjordje

14.10.2014. 07:09

ozbiljne drzave stanu iza studenta koga prebije nas student, navijaca koga prebiju nasi, paljenja ambasada... a zbog ovog masakra i svih srpskih zrtava i stradanja i poniznog cutanja nasih vlasti ne postujem ni Vucica ni Nikolica, jer je dug prema zrtvama, ponos i ugled svog naroda iznad svega.

Petar

14.10.2014. 07:36

Sudice se njima tamo gde nijedna druga sila osim one pravedne nema mesta. Ne daj se brate!

mirko j.

14.10.2014. 08:24

Ziv bio brate namuceni,neka ostatak zivota provedes u miru I blagostanju.Taj Zulfo je pobio I mucio na hiljade Srba a docekao je 80 godinu.., jednostavno,sve srpske vlasti su izgubile medijske ratove,a u propagandu da su iskljucivo Srbi zlocinci,danas je uverena I vecina Srba!NAZALOST!!!

Deki

14.10.2014. 08:44

Obični ljudi, zavedeni od najgoreg ološa naprave zlo, a kada ludilo prođe, ponovo ''postaju'' obični ljudi. To je nažalost u ljudskoj prirodi, ali ovakve, jezive tragedije, ne smeju biti zaboravljene, da se ne bi ponovilo više nikada! Meni je teško da zamislim dete od 15 godina, koje pokušava da se snađe u svetu, a kamoli to isto dete, kojem je usput sve naj milije, svirepo pobijeno. Platiće Naser, ako ne on, njegova deca hoće sigurno! Daće Bog da naš Cvele dobije petoro dece!

senka

14.10.2014. 09:44

o GOSPODE BOZE ! sta nam ovo cinis ? zar katile nase ne kaznjavas !?ispravi nepravdu BOZE i kazni pocinioce zarad dusa napacenih.

Tanja

14.10.2014. 10:56

Zelim vam da imate barem cetvoro dece i da ih vaspitate da budu dobri i plemeniti ljudi. To je najbolji nacin da budete pobednik u zivotu.

Spasoje Ristic

14.10.2014. 16:06

Sve će doći na svoje kad tad,mi svi znamo ko je Naser neće ni on bolje proći stići će ga njegove žrtve kad tad! Mi ga nikada ne zaboravljamo ,kao ni đželate (svijetski dogon) koji mu je obećao cijelu bosnu ,naravno bez Srba ,pa je on požurio da ih istrijebi! Ali istina se ne može ubiti,toliko smo naučili iz istorije!

Mladic

14.10.2014. 17:26

Setimo se reci majora Kursule iz filma "Mars na Drinu", kada je pripretio vesanjem svakome za koga se posumnjalo da krade cizme mrtvih austrijskih vojnika.Jednostavno u vaspitanju i razumu srpkog vojnika nikad nije postojala odmazda prema civilima protivnicke strane, dok za drugu stranu vec znamo istorijat.