„Тамо далеко” - химна ратника без земље

Борис Субашић

07. 09. 2014. у 16:00

„Тамо далеко” - химна ратника без земље
Ђорђе Маринковић, војник и уметник из села крај Кладова, прави је композитор песме „Тамо далеко“. Песма малог народа остала је популарна у Европи и после Другог светског рата

СЕТНУ химну српских ратника без земље „Тамо далеко“ певали су од 1917. сви савезнички војници на солунском фронту на својим језицима, али са обавезним стихом „Живела Србија“. Песма малог народа у Великом рату остала је дуго популарна у Европи и после Другог светског рата захваљујући француском маестру Жоржу Маринковичу, који је наступао и под псеудоним Жорж Мариел. Њему су 1922. у Паризу призната ауторска права на песму „Тамо далеко“. Каталог Француске националне библиотеке у Паризу у штурој биографији открива: „Аутор је интерпретатор и композитор, инструменталиста и професор цитре, српског порекла, у Француској од 1920. године, држављанство Француске, рођен 18.., умро 1977. године“.

Жорж Маринкович био је у ствари Ђорђе Маринковић из села Корбова крај Кладова, изданак породице која је генерацијама давала свештена лица у области Доњег Кључа у Неготинској Крајини, наводи Ранко Јаковљевић, сарадник Историјског архива у Неготину.

Он је открио документе који потврђују Маринковићево ауторство над песмом „Тамо далеко“ у породичној заоставштини породице Јовановић. Ђорђе је до краја живота остао у контакту са ратним другом Јованом Д. Јовановићем. Заједно су прешли Албанију и опорављали се на Крфу, где је Маринковић 1916. компоновао песму која је освојила срца ратника-изгнаника.

- Стела Франклин, аустралијска књижевница, ступила је 1917. у Болницу жена Шкотске на Солунском фронту и пишући роман о страдањима српских ратника она примећује шта Срби певају - „Тамо далеко, песму о селу, девојци, о земљи“. Сви остали учесници Солунског фронта прихватају ову песму као своју; Енглези су је називали „Far way over there“, Французи „Au loin, au loin sur Corfu“, Чеси и Словаци „Tam v dali“... О њеном култном значају за српски народ говори и то што је Никола Тесла на вечни починак по својој жељи испраћен овом песмом - набраја Ранко Јаковљевић.

После прве Маринковићеве верзије текста за „Тамо далеко“, посвећене Корбову на Дунаву, појавило се много варијација на тему, јер су српски војници стихове проширивали именима свог завичаја.

- Певало се више верзија стихова, прилагођаваних, између осталог, осећањима војника из одређених српских регија. Верзија која се певала на Солуну набраја чак пет река и Шумадију понаособ и прави је мали „српски географски лексикон“- каже Јаковљевић.

После Другог светског рата комунистички цензори су „Тамо далеко“ дуго времена држали што даље од Србије.

- Партијски званичници сматрали су јеретичким певање „Тамо далеко“, будући да асоцира на монархију и Карађорђевиће. Жарко Петровић, популарни српски композитор, сведочи да су 1970. биле проскрибоване његове интерпретације „солунских песама“, у време заоштравања Титове политике према „српским националистима“. Ниједна српска грамофонска кућа није хтела да објави „Тамо далеко“, „Марш на Дрину“, „Креће се лађа француска“. Тако се десило да многа домаћинства у Србији у то време поседују драгоцену колекцију песама једино захваљујући околности да загребачки „Југотон“ седамдесетих година протеклог века није био „под присмотром“ због ширења српског национализма - каже Јаковљевић.

Хор Радио Београда тек 1966. снима једну верзију „Тамо далеко“, али без имена аутора. Уследила је молба из Париза исписана ћирилицом, дрхтавом руком.

- Захваљујем певачком хору из дубине душе што су снимили моју песму „Тамо далеко“... Песму „Тамо далеко“ написао сам на Крфу 1916. године после нашег повлачења преко албанске планине. Зато вас лепо молим да увек напишете моје име и презиме на програму после сваког извођења на Радију... - написао је Ђорђе Маринковић у писму упућеном Радио Београду пошто га је ратни друг Јован обавестио да је национална радиофонска кућа издала солунску песму. Маринковић је приложио и документацију која доказује његово ауторство.

Међутим, као одговор у штампи су се појавили наводни наследници другог кандидата за аутора, који су признали Маринковићу да је написао музику, али не и текст. Понудили су му нагодбу да не би повели парницу. Неки политички подобни музички стручњаци су „открили“ и да је песма плагијат. У то време оспоравање свега што је српско било је корисно за каријеру. Створена је фарса у којој су дискредитовани и аутор и стари српски ратници.

Ђорђе Маринковић је у Србији поново гурнут у заборав, док је у Француској остао популаран композитор и музичар. Неколико пута је долазио у родни крај и певао земљацима праву верзију „Тамо далеко“, причали су истраживачу стари Корбовчани.

- У најблиставијој фази каријере Маринковић је постао европски синоним музицирања на цитри. Он је одсвирао чувену мелодију у филму „Трећи човек“. Био је познат и као гитариста, свирао је укупно седам инструмената. У Паризу је од 1920. публиковао мноштво популарних композиција, од којих је један део створен на основу његових импресија из родног краја и изгнанства на Крфу. Данас је Маринковић готово заборављен у родном крају, док је на десетине интернет-сајтова преплављено понудама продаје његових издања, од Француске, преко Шпаније, до Немачке, Велике Британије и Јапана - наводи Јаковљевић.

ЦЕЛА СРБИЈА У ПЕСМИ   /  ПЕСМА Ђорђа Маринковића која је почињала стиховима

Тамо далеко, далеко крај Дунава

Тамо је село моје, тамо је љубав моја“

била је посвећена родном подунавском Корбову.

Српски ратници на Крфу су додавали нове стихове док се није дошло до ове верзије:

Тамо далеко, далеко од мора,

Тамо је село моје, тамо је Србија.

Тамо далеко, где цвећу нема крај,

Тамо су најдражи моји, тамо је мој завичај.

Тамо далеко, крај Саве и Дунава,

Тамо је радост моја, тамо је Београд.

Тамо где душман све руши и обара,

Тамо су моји двори, тамо је Колубара.

Тамо далеко, где сунце већ не сија,

Тамо је љубав моја, тамо је Шумадија.

Тамо где хладна протиче Морава,

Тамо ми икона оста, тамо је моја слава.

Тамо у брда Ђетине где је пут,

Тамо ми суза мајке прелива сваки скут.

Тамо где Тимок поздравља Вељков-град,

Тамо ми спалише цркву, у којој се венчах млад.

Тамо где Дрина уништен кваси гај,

Тамо ми љубав оста, тамо је мој родни крај.

Тамо далеко, где цвета лимун жут,

Тамо је српској војсци једини био пут.

Тамо далеко, где цвета бели крин,

Тамо су живот дали, заједно отац и син.

Без отаџбине, на Крфу живех ја,

Али сам клицао увек, живела Србија!

СПАСАО КРАЉА

Нема сведочанстава о томе како је и где Маринковић научио да свира и компонује. Он је „знаменити инструменталиста на цитри и дипломирани професор“, наводи париски рецензент Маринковићеве књиге „Нове рационалне и комплетне методе за тиролску цитру“. Ту се помиње да му је „једног дана 1916. године, у планинама Албаније, цитра спасила живот“, али не и како.

- Ђорђе је био три пута жењен, последња супруга била је Францускиња Магдалена, али није имао порода. У Краљевој гарди прво је био бубњар, а потом је сам тако добро научио да свира цитру да је приликом дворских концерата музицирао и на овом инструменту. Како се прича у породици Маринковић, Ђорђе је случајно сазнао да група Арнаута спрема атентат на краља, успео је да Његово величанство о томе буде благовремено обавештено, па му је касније, као знак захвалности, омогућен одлазак у Париз, ради музичког усавршавања - испричао је 2007. Љубомир Маринковић, капетан речног бродарства из Корбова, праунук Милана - рођеног брата Ђорђа Маринковића.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (7)

Dule Los Angeles

07.09.2014. 18:09

Od '45 do danas,a i danas,cini se sve da Srbija zauvek-nestane. Da li treba to da oprostimo komunistima? I sadasnjim nepismenim Dahijama,koji unististise Drzavu a policiju uredjuju po Svapskom sistemu? Ne zna se sta je gore. Onda i li sad. Mnoge grozne stvari vezane za moju porodicu sam vec zaboravio ali ovo nikad. "Kao student,sa drustvom, u restoranu,jednog 13. Januara cekali smo-Novu godinu! Tacno u 12:00 usli su kerovi i stavili nam svima lisice. I muzici koja je bas pevala "Tamo daleko"!

hekata

08.09.2014. 17:48

@Dule Los Angeles - Vidim da si u LA, ti si otisao i ostavio Srbiju na neki nacin. Nemoj da pametujes nama koji smo ostali ovde da se borimo protiv vetrenjaca. Razumem ja tebe, ali lako je pametovati kad si hiljadama kilometara daleko...Srba ce i nestati ako bi svi mi kao i ti digli ruke od svega i otisli i dobili drzavljanstvo neke druge zemlje, imali novu himnu, obicaje i jezik. Srbija se ne brani iz LA nego u Srbiji.

Boris

21.03.2017. 15:30

@Dule Los Angeles - Nas "gastarbajtere"- licno nas je prodao "tito".- Naci Nemacka je platila ratnu odstetu tadasnjoj Jugoslaviji i sa tim parama su nacinemci sagradili atomsku centralu "KRSKO" iz koje i dan dan-danas koriste struju Slovenija i Hrvatska.Da s "titovim crvenim pasosem idemo u svet kao sluge naci zapadu i Nemackoj.- Sto znaci da su nas prodali kao robove.-Niko nije voleo nacinemacku ,- koja je vodila dva svetska rata na teritoriji SRBIJE.- Nas je oterala nemastina,- glad i siromastvo!!!

Miki

07.09.2014. 20:47

Dugo pratim ovu temu jer ima objavljenih podataka da je autor teksta prahovski učitelj Mihajlo Zastavniković. Po mom skromnom mišljenju najmanje što se može učiniti u znak zahvalnosti i poštovanja prema Djordju Marinkoviću jeste da osnovna škola u Korobovu ponese njegovo ime. Dosta škola u Krajni već nosi ime Hajduk Veljka (sadašnje ime korobvske škole). Dragi moji Korobljani vi ste na potezu?!

Tamarina

07.09.2014. 21:49

Bas lepo.. svi znamo da je pesma predivna,ali ne i ko je njen autor.. hvala na informaciji

Milan Japundzic-Krickic

08.09.2014. 17:26

ko god da je bio u Solunu i na Krfu moze samo osecati ono sto mi koji smo potomci tih slavnih i hrabrih ljudi osecamo kada se zacuju note Tamo daleko...

Dana

18.09.2014. 11:18

Veoma interesantan tekst. Ako imate priliku, procitajte knjigu Isabel Emslie Hutton: With a Woman’s Unit in Serbia, Salonika and Sebastopol, London, 1928. (Vjerojatno je prevedena.)Tako dirljivo pise o Srbima, o obicajima, kolu, pjesmama..., a "Tamo daleko" zapisuje ne srpskom i prevodi na engleski. Kao jedna od Skotskih doktorica (Scottish Women's Hospitals) bila je u Srbiji i na solunskom frontu, i osnovala bolnicu u Vranju.