ПЕТ година од упокојења патријарха српског Павла и три године од преласка његове родне куће у славонском селу Кућанци у власништво Српске православне цркве, Епархија славонска и новоизабрани епископ Јован Ћулибрик планирају да започну изградњу духовног центра у патријарховом дому и на имању. Владика Јован је тим поводом недавно у Кућанце послао свог изасланика, архимандрита Пантелејмона, да се упозна са родним местом патријарха Павла, види тренутно стање куће и имања и процени какве су реалне могућност да се ту изгради православни комплекс.

- Радови на обнови Храма Светих апостола Петра и Павла у Кућанцима се приводе крају - каже отац Пантелејмон. - План и жеља је да се од родне куће патријарха Павла, додатних објеката и имања направи јединствен комплекс. Ту би требало да буде основан музеј патријарха Павла, велика гостопримница и трпезарија, сала за скупове и предавања. Такође, и конак за преноћиште и прихват десетина поклоника и посебно деце и ђака, јер се овде планира организовање православних дечјих и омладинских кампова.

Стара родна кућа је грађена од набоја и балвана. Била је покривена белим бибер-црепом из Србије. И помоћне зграде су прављене од балвана.

- У башти је Гојко Стојчевић (световно име патријарха Павла) као мали чувао стоку, брао паприке и шљиве - описују мештани села Кућанци. - Од тог првобитног амбијента остао је само овај бунар. Нова кућа је саграђена 1963. године, а од деведесетих у њој су живели нови власници. Када је кућа повраћена купљен је и суседни плац, тако да сада читаво имање има хектар и по.

ПОКЛОН На кући патријарха Павла, пуне две године после његове смрти стајала је табла са натписом „Кућа на продају“. Купаца дуго није било. Када су „Новости“ објавиле репортажу о патријарховом дому, чачански бизнисмен Милија Костић откупио је дом покојног патријарха и поклонио га Епархији славонској.

Идеја да се обнови патријархов дом, али и порушена Црква Светих Петра и Павла у Кућанцима, у којој је Гојко Стојчевић крштен 1914. године, стара је десетак година. Свештеници СПЦ у Хрватској су уверени да родно село патријарха постаје поклоничко место многим Србима, и младим и старим, нешто попут новог Острога.

- Ако је нека личност у српском народу на почетку 21. века својим личним примером и животом била достојна наших славних и светих предака, онда је то несумњиво патријарх Павле - каже отац Пантелејмон. - Својим обичним животом сведочио је смисао љубави и истину Божију, пут вечног спасења, ширио смиреноумље, милосрђе, духовност и мудрост. Већ је чувен одговор детета које је на питање „Ко је ово?“, одговорило: „То је патријарх српски, господин Павле - будимо људи!“ У овом времену дезоријентисаности српског народа он је био светлост која осветљава пут којим треба сваки Србин и Српкиња да корачају кроз овај живот и да своју децу васпитавају у том духу, како бисмо опстали, напредовали, преобразили се и васкрсли.

Да би се ова духовна мисија остварила, по упокојењу патријарха Павла основан је специјални фонд у који се прилажу средства за изградњу православног музеја и центра за омладину и децу.


ГОЈКО СТОЈЧЕВИЋ

Патријарх Павле рођен је у Кућанцима 11. септембра 1914. године као Гојко Стојчевић. Рано је остао без родитеља. Његов отац Стеван Стојчевић отишао је да ради у САД, тамо је добио туберкулозу и „вратио се кући да умре“, кад су дечаку биле три године. Иза оца су остала два сина - Гојко и Душан. После тога, њихова мајка Ана се преудала, родила три ћерке, а при рођењу треће је умрла. Душан и Гојко су остали са бабом Драгом и тетком, најстаријом очевом сестром. Тетка их је одгајала заједно са својом ћерком Агицом. Схвативши да је Гојко „врло слабачак“, тетка га је поштедела сеоских послова и омогућила му да се школује. Четвороразредну основну школу завршио је у Кућанцима. Лето 1925. провео је у манастиру Ораховица, припремајући се за одлазак на наставак школовања у Тузлу и, касније, у Сарајево и Београд.