ПРИРОДИ је било потребно 5.000 година да створи наслаге тресета које су се приликом пуњења Власинског језера, половином прошлог века, одвојиле од дна и испловиле на површину воде. Од тада је невероватан призор плутајућих острва, на којима је временом бујала и друга вегетација, права је туристичка атаракција. Брезе и врбе које расту на некима од њих, служе као једра, па ова необична острва, при високом водостају плутају по језеру у зависности од јачине и правца ветра. Јединствена појава изазива неверицу свих који без предзнања дођу на Власину. Али и жељу да на њима заплове, па су зато острва под изузетним степеном заштите.

Највеће тресетно острво названо је Моби Дик. Широко је 250, а дуго 400 метара. Најчешћа су дужине од око 100 метара. Дебљина тресета је од 30 центиметара до једног метра.

Укупна површина свих острва је око осам хектара, што је вишеструко мање у односу на деценију после формирања акумулације, када су покривала чак трећину укупне површине језера. Већа острва су данас углавном “насела” на обале језера.

- Долазе нам гости са свих страна - прича Зоран Станојевић, који крај уређене плаже већ седам година изнајмљује педалине и чамце за обилазак овог бисера природе. - Из целе Србије и свих земаља Европе, па чак и из Аустралије, Америке и Канаде. Прво што питају је где могу да виде плутајућа острва. Интересују се за детаље око њиховог настанка. Многи су неповерљиви, траже да се сами увере.

СТРАТОРИЈА И ДУГИ ДЕЛ ВЛАСИНСКО језеро је највеће и највише вештачко језеро у Србији. Његова маскимална ширина је 3,5, а дужина 12 километара. Налази се на око 1.200 метара надморске висине и има површину од око 16 километара квадратних. У њему је између 200 и 300 милиона кубних метара воде, а максимална дубина је 35 метара. Сваке секунде у језеро, из шест река са 110 притока, притичу два кубна метра воде првог квалитета. Језеро има и два “стандардна” острва - Страторију и Дуги дел. Страторија је била острво и у Власинском блату, док је Дуги дел, пре изградње бране, био полуострво.

Његовом љубазношћу и ми чамцем одлазимо до једног од тресетних острва преко пута Хотела “Власина”. Оно је делом насукано на обалу. Док прича анегдоте настале у сусрету са туристима, Зоран излази из чамца и стаје на ово чудо природе. Ноге му тек незнатно пропадају у растиње, али он потом наставља да се креће тресетом који плута на води дубокој на том месту најмање десет метара.

- Као да ходате по најмекшем и најлепшем тепиху - потврђују и мештани. - Осећај је чудан, јер колико год да се трудите, не можете из главе да избаците чињеницу да су испод вас језерске дубине. Острва је нажалост све мање, па овај феномен природе мора да се штити.

Највише су страдала она острва која је ветар насукао на обалу и то тако што су несавесни рибари на њима отварали окна, при чему се газила вегетација и секло шибље. Нестајању су допринеле и честе промене нивоа воде језера, која иде и до 15 метара.

- Сада се много више брине о овој лепоти, али се бојим да је касно - прича Драган Петровић, који нам се похвалио да је његов отац градио брану на језеру. И она је специфична јер је “шупља” и кроз њу се може доћи са једне на другу страну језера.

Раније су се нека од острва, која су сметала хидроелектрани, везивала сајлама и одвлачили до обале.

- Злоупотребе острва и нетакнуте природе је сада све мање, а брига о томе је подигнута на највиши ниво - објашњавају у чуварској служби задуженој за бригу о целом језеру. - Није проблем и ако неко сиђе на тресет, али отварања рибарских окана, паљења и уништавања растиња и бацања смећа више нема.

Никола Крстић живи у иностранству, али са поносом истиче да су језеру и родном крају остала верна и његова деца и унуци.

Плутајућа острва на Власинском језеру

- Деда ми је причао да је овде некада било Власинско блато, са шеваром и трском, које се гомилало спирањем речних токова - казао нам је Никола. - Рекао ми је да је било и живог песка и да су као деца избегавали целу котлину која их је освојила тек када је била напуњена водом и када је од баре настало језеро. То израњање плутајућих острва за мештане је било право чудо које су, педесетих година, посматрали и кришом се крстили.

Он додаје да би било где у свету од плутајућих острва, прелепог језера и нетакнуте природе одавно направили изванредну туристичку дестинацију, али и да држава деценијама на Власини готово да није ништа улагала.

МОТОРНИ ЧАМЦИ

МОТОРНИ чамци се користе уз дозволу и надокнаду од 2.000 динара годишње. Одлука о њиховој потпуној забрани, која се никада није стриктно ни примењивала, је промењена са образложењем да кретање језером моторима на електрични погон није могуће због таласа и удара ветра.


МЕСОЖДЕРКА

ЧУВАРИ располажу катамараном са 16 места, па се језеро и плутајућа острва обилазе организовано. Строго је забрањена и експлоатација тресета, која је, такође, допринела уништавању овог природног феномена.

Тресетна острва су станиште росуље - месождерке која гута инсекте. То је посебна атракција за ботаничаре и само њима је, ради истраживања, дозвољен боравак на острвима. Језеро је једино познато станиште и маљаве брезе, барског ушљивца, каљужарке, седмопрсника и многих других врста биљака.