Плашки: Умре 40, роди се један

М. Т. КОВАЧЕВИЋ

01. 07. 2014. у 14:19

„Новости“ у посети личкој општини Плашки, у којој је до лета 1995. године живело око 7.000 Срба. Хрвати се због недостатка посла исељавају, Срби биолошки нестају

У ПЛАШКОМ је до лета 1995. године живело 7.000 Срба и свега 11 хрватских породица. После војне акције „Олуја“, Плашчанско поље, које се налази између Горског Котара и Лике, етнички је очишћено. Плодну земљу, коју мештани зову „мала Калифорнија“, населило је око хиљаду Хрвата из западне Босне.

Повратак протераног православног живља текао је споро. Они коју су савладали страх, имали су проблема са бирократијом. Ако им куће нису биле порушене, биле су заузете. Ипак, почетком овог века око хиљаду Срба одлучило је се врати на вековно огњиште.

- Углавном су то старе особе, које са пензијом могу да преживе у општини у којој ради само седам кафића. Индустрија више не постоји. После приватизације, затворена је фабрика папира и целулозе, а боље дане чека и пунионица минералне воде - прича начелник општине Перо Дамјановић (28), који је и сам један од повратника.

Предузетништва готово и да нема. Осим пензија и социјалне помоћи, становништво преживљава од пољопривреде и сече густих шума. Популарно је и пчеларство. Недостатак новца осећа се на сваком ћошку. Иако скромних примања, приземне куће су уређене, са цветним алејама у дворишту.

Овај природни рај, који се налази између густих шума и зелених пашњака, са бројним изворима воде, могуће је да за коју деценију да постане демографска пустиња. Срби због старог становништва одумиру, док се Хрвати због недостатка посла исељавају у Загреб или Ријеку.

МОГУ ЗАЈЕДНО Начелник општине Перо Дамјановић је један од ретких младих људи који су се вратили у Плашки. У великој коалицији српских и хрватских партија, он је изабран да као Србин води општину. - Хрвати и Срби овде имају одличан суживот. Нема националних трзавица. И једни и други имамо проблема са беспарицом - објашњава Дамјановић.

- Нема посла, па нема ни људи - прича Горан Славнић (34), плашчански парох СПЦ.

- Срби овде биолошки нестају. У парохији тренутно имам око 740 православних верника. Према црквеним књигама, просек становништва је 65 година. Нажалост, годишње служим на 40 сахрана, а само нам се једно српско дете роди.

Плашки је вековима био значајно место за Србе у Хрватској. Готово три века, до 1941. године, у њему је било седиште горњокарловачке епархије. У центру насеља налази се велелепни храм Ваведења пресвете Богородице, који је после осам година градње завршен 1763. године. Ктитор је био владика Данило Јакшић.

Православна богомоља данас је у веома лошем стању. Кров је дотрајао, фасада ољуштена, а потребна је и замена инсталација. И иконопису је потребна рестаурација.

- Пропадање храма почело је са Другим светским ратом, а настављено после 1945. - прича свештеник Горан Славнић.


ОБНОВА ХРАМА

Храм Ваведења пресвете Богородице последњи пут је обновљен 1906. године. Годину дана касније иконостас је насликао хрватски сликар Иван Тишов. Цркви је данас неопходна помоћ. Заинтересовани прилог могу да уплате на жиро-рачун:

Ерсте Стеирмаркисцхе банк“ д.д. Јадрански трг 3а, 51000 Ријека. Број: ибан хр 9124020061100122823, сифт есбцхр22. Прималац: Српска православна црква у Хрватској, Саборчанска 12 47304 Плашки.

СТРПЉИВ ПОВРАТАК

ПОВРАТАК у свој дом био је веома тежак за многе Србе. Пензионерка Радмила Медаковић (63), међу првима се 1999. вратила у Плашки.

- Са целом породицом сам провела првих пола године код комшија, док нисам ушла у свој дом. Потом смо се три године трудили да повратимо свекрову кућу. У њу се доселила хрватска породица из Бањалуке. Били смо стрпљиви, јер смо разумели те људе, који су као и ми остали без свог дома - прича Радмила, која је 17 година радила као инжењер у плашкој фабрици целулозе.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (2)

Milan Grba

02.07.2014. 01:11

Ponekad je teško opisati ono što čujemo i ono što vidimo.Petak je veče, datum 04.08.1995.g... zapalim jednu cigaretu, protegnem se, pogledam u nebo i pitam : Bože, kad će ovaj rat da se završi? Odgovor je bio: sutra! Odgovor koji ja nisam čuo. Umjesto odgovora čuo sam jednolični zvuk agregata koji je davao jedino svjetlo u ovom trenutku. Struje nema, cijelo mjesto je po ko zna koji put u mraku. Taj mrak je bio najduži...