У ЛИПУ шилопајску, шумарак у селу Шилопај, петнаестак километара од Горњег Милановца, равно сто година - од времена Рудничке контраофанзиве, којом је аустроугарска агресорска војска 1914. разбијена и одбачена натраг преко Дрине - нико не сме да закорачи! Јер, мештани овог и суседних села основано верују, да ту има много заосталих мина, граната из Великог рата...

Шумарак страха, Липа шилопајска, врло је необичан „џеп“ усред плодних и лепо обрађиваних њива, уз макадамски, али прометан пут. Посвуда около су искрчене шикаре и врзине, секу се шуме и гајеви, али у Липу људска нога са пута не силази.

До опасног „џепа“ воде нас дипломирани економиста Небојша Савић (38) и сам родом из Шилопаја и Војкан Николић (46), приређивач историјских књига.

- Сва околина је 1914. била поприште жестоке битке под командом Живојина Мишића. Тада је наша војска у Липу дотерала хрпе камења и нешто затрпала. Шта? Не зна се ни до данас. Нису то тела погинулих бораца, они су сахрањивани другачије. Стари Шилопајци и мештани суседне Давидовице, Церове и Криве Реке, причали су да је у Липи тада био магацин топовске муниције и мина, које војска није стигла да одвуче са собом током брзог напредовања против Аустроугара.

Говорило се и да су биле велике кише, па је тло расквашено. Можда наше формације зато нису успеле да са запрегама даље возе све мине и гранате, па су их затрпале у Липи? Кад тад ће и ова мистерија, ваљда, бити разјашњена савременим детекторима - надајући се објашњава Савић.

На њиви Новака Алексића (88) уз Липу био је логор Дринске дивизије. Около су њиве и других вредних сељака.

- Годинама смо изоравали неиспаљене метке, празне чауре, топовске и пушчане... Крчили смо њиве, секли гајеве, али у Липу нико није смео нити сме да уђе. Неколико наших људи су, давно, ту видели мине и побегли. Затим се то рашчуло по овим селима, тако Липа остаде забрањени забран - потврђује старина.

У близини су шумарци такође звани Липе - мутањска и мајданска, назване по именима тих села. У њих сељаци улазе без страха. По документима о великој контраофанзиви Великог рата, које нам показује Савић, Липа је на коти 594. У оближњу шуму Триповац, која припада селу Накучани, на висинску коту 549 с њим и Николићем идемо без страха. Нико овде није виђао неиспаљене мине. Ту је најгушћа мрежа пешадијских и топовских ровова из 1914, годинама зараслих и затрпаних наслагама лишћа. Најдужи је сто метара.

ПОЛИЦИЈА НИСМО о овом случају до сада имали било каква сазнања, предузећемо све одговарајуће мере да се то испита и реши - речео је новинарима у милановачкој полицији.

- Одлучни контранапад на Аустроугаре из ових места кренуо је, кад је стигла муниција коју су послали Французи. Многи од 1.300 каплара, те светски знане херојске јединице, гинули су ту, те на Дреновачком осоју, Васковој главици, Калиманској коси... Касније је наша војска избила на стратешки важну Простругу, одакле је напредовала незадрживо - објашњавају Савић и Николић.

Мало шта са овог љутог бојишта је остало тајна. Али, своју тајну сакрива Липа шилопајска, а уз њу и страх мештана.


КРАЉ ПЕТАР

У АКТИМА о Рудничкој контраофанзиви је и податак, да је овде краљ Петар Први Карађорђевић наше борце и официре соколио речима: „Децо моја, Србија и цело Српство, наша прошлост, садашњост и будућност су овде, на нама, на врховима ваших бајонета“. Што је Газиместан био за Косовску битку, то су Шилопај, Давидовица и друга ова села за Рудничку! Око Липе су били положаји Дринске дивизије, ту је био логор команде.