Срби обрисани са сплитске риве

НОВИ градоначелник Иво Балдасар први је челник Сплита који је после четрдесет година посетио Црквену православну општину у овом граду. То је Србима и свештенству СПЦ у Сплиту улило наду да ће градска власт и држава Хрватска дати коначну дозволу за довршетак храма Светога Саве. Српску цркву на сплитском Оброву, покрај рибарнице, пројектовао је Александар Дероко, коаутор храма Светог Саве на Врачару.

- Храм Светог Саве у Сплиту је храм-мученик. Његова градња је почела 1937. године и до данашњег дана још није завршен. Пре Другог светског рата, подигнути су зидови од осам метара и ту се стало. Тако је и данас. Смењивале су се разне државе и власти, али храм Светога Саве стоји недовршен због недостатка политичке воље и хришћанске љубави као отворена српска рана у самом центру Сплита - говори за „Новости“ епископ далматински Фотије.

Последњих година СПЦ је три пута тражила дозволу да подигне кров на цркви, али град Сплит и држава Хрватска још оклевају, па се Срби моле Богу у недовршеном храму и на улици испред цркве.

- Градоначелник Балдасар је мени лично обећао крајем фебруара да ће покривање српске цркве да се заврши за време његовог мандата. Верујем му, јер је то једини Сплићанин на власти, који нас Србе доживаљава као своје суграђане. Ми се овде, иначе, већ деценијама боримо као национална мањина за наша права, да будемо третирани као људи, а не као зликовци и да не будемо као народ избрисани и заборављени - каже Мирослав Јовичић, председник Националног већа Срба у Далмацији, који нам открива хрватску тактику погрешног бројања Срба у Сплиту.

Јер, приликом пописа становништва у Сплиту у статистици се приказује 4.140 Срба, док их према Јовичићевом мишљењу у престоници Далмације данас има око 12.000. Разлика у броју Срба се прави тако што се живи људи уписују на листе несталих, одсељених, избеглих, протераних и убијених. Уз то, у Сплиту не престаје притисак на Србе да се иселе. Пишу се пароле типа „Србе на врбе!“ и прети батинама. Чланови Већа српске националне мањине нападнути су у својим просторијама када је група млађих Сплићана упала и разбијала инвентар после утакмице рукометних репрезентација Хрватске и Србије. Србе проусташка младеж најчешће напада приликом прославе Светог Саве и других православних празника.

- Често имамо провокације и нападе на наше вернике и светиње, исписане ружне графите и провале у српске просторије. После тих напада остаје зло и пустош. У таквој атмосфери многи наши људи у Сплиту и не смеју да се изјасне као Срби. Ми из СПЦ зато посебно тешко долазимо до Срба у граду Сплиту. Они и даље не смеју да приме свештенике у своје станове, јер још живе у страху. Пошто у Сплиту живе већином старији људи, нажалост, у парохији највише имамо сахрана, а врло мало крштења и венчања. Надамо се да ће се то променити повратком млађих људи са породицама - верује владика Фотије, који је убеђен да би довршетак храма духовно ослободио и сабрао све Србе у Сплиту.

Млади Срби у другом по величини граду у Хрватској тешко долазе до посла. Многи немају стан, између осталог, и зато што у њиховим домовима живе друге особе. Сам Мирослав Јовичић има два незапослена сина, незапослену жену Наду, непокретну ташту, са којима живи у једном девастираном стану. Да не издаје кућу свог оца туристима, каже, не би имали од чега пристојно да живе.

-Срби морају да се враћају у Сплит и Далмацију, јер ће им држава Хрватска и званично одузети земљу и имања која не обрађују. Појединци су већ запосели ту њихову имовину и бахато се размећу као да је њихова. Без основних услова за живот, без шансе за добар посао и солидна примања, али и без сарадње са матицом Србијом тешко је очекивати да ће Србима у Сплиту ускоро бити боље - песимиста је Мирослав Јовичић, познатији у сплитском парламенту као посланик Мишо.

ПРЕЋУТАНИ СРБИ

КАДА су Сплићани славили сто година од оснивања свог фудбалског клуба Хајдук намерно су од јавности сакрили чињеницу да су овај тим основали Срби - браћа Фабијан и Лука Калитерна, Луцијан Стела, Вјекослав Иванишевић, Иван Шакић. Потпуно је прећутано да су у оснивању клуба учествовали и српски студенти из Беча и Прага - Блажо Приморац, Борислав Приморац, Ђорђе Матавуљ, Никола Матановић, Павле Јанковић, Филип Радовић, Филип Јанковић, Јован Дивац, Новица Давнић, Бранко Вуковић. Прећуткује се и да су логистичку и материјалну помоћ за клуб студенти добили од организације „Српска зора“. А и само име клуба Хајдук је српског порекла, што су Хрвати, такође, сакрили од навијача - открива Мирослав Јовичић.

Забрањено је преузимање овог текста или његових делова без сагласности редакције "Новости".