Тајна предаје Мехмеда Шукри-паше

Ј. МАТИЈЕВИЋ

24. 02. 2014. у 06:10

Тајна предаје Мехмеда Шукри-паше
Тајна предаје команданта турске војске у Првом балканском рату. Оригиналну шашку верују да имају у Београду, Чачку, Софији и Једрену

ОД када је 1362. године султан Мурат Први освојио Адријанопољ, данашње Једрене, овај град је само три пута заузимала нека друга војска. Руска 1829. и 1878. године и српска у Првом балканском рату. Историчари кажу да без помоћи српске војске Бугари нису могли да освоје јако утврђено Једрене. Када је српска армија наоружана тешком градском опсадном артиљеријом, возовима стигла у Бугарску, војници, под командом генерала Степе Степановића, "осули су страховиту ватру на турска утврђења, порушили их и сломили турски отпор".

Сама предаја Мехмеда Шукри-паше, главнокомандујућег турске војске, једна је од занимљивијих прича око које се и дан-данас споре неки српски и турски историчари, с једне, и бугарски, с друге стране. Први тврде да је тражио да се преда искључиво Степановићу, а други да се предао бугарском команданту, генералу Николи Иванову. Још занимљивија је прича о Шукри-пашиној сабљи коју је после пада Једрена, наводно, предао генералу Степи Степановићу. Штавише, постоје четири сабље за које се верује да су припадале турском паши у време опсаде Једрена. Једна је изложена у Војном музеју у Београду, друга у Народном музеју у Чачку, а трећа и четврта у Народном војноисторијском музеју у Софији, односно у Музеју сећања на Балканске ратове у Једрену.

ТУРСКИ ИЗВОРИ ПО турским историјским изворима, Шукри-паша се, ипак, предао Србима. Они наводе да је "командант батаљона 20. пешадијског пука српске Тимочке дивизије, заробио Шукри-пашу и предао га генералу Степи Степановићу. Он је у знак савезничке солидарности и налазећи се у Бугарској, Шукри-пашу предао бугарском главном команданту генералу Иванову који га је послао у Софију као заробљеника."

- Турски официр високог ранга као што је био Шукри-паша, сигурно је у свом једренском штабу имао више сабљи, зато је и могуће да су неке од њих на различите начине уз одговарајућу документацију доспеле у ове музеје - објашњава за "Новости" Анђелија Радовић, музејски саветник Војног музеја у Београду.

- У нашој сталној поставци изложена је шашка черкеско-кавкаског типа са корицама, за коју сматрамо да је припадала Шукри-паши, турском команданту одбране Једрена 1913. године. У документацији о откупу предмета пише да је сабља дар Шукри-паше генералу Степи Степановићу. Наш војсковођа је приликом опсаде Једрена командовао Другом српском армијом и могуће је да су му сабљу донели наши официри 20. пешадијског пука, који су освојили део утврђења Фора Хадерлик у коме је био штаб Шукри-паше.

Неки аутори, каже наша саговорница, тврде да се двојица војсковођа нису директно срели и да зато није могло бити никаквог дара. Постоје, међутим, поуздани подаци да је Шукри-паша тражио да се преда генералу Степи, што му није уважено, али је зато врло могуће да је сабљу посредним путем послао српском команданту.

Занимљиво породично предање о овој сабљи за "Новости" је открио и наш познати глумац Танасије Узуновић.

- Мајор Милован Гавриловић, рођени стриц моје мајке, као изузетан официр школовао се од 1903. године на француској војној академији, тамо се оженио, а у Србију се вратио 1912. године и учествовао у опсади Једрена. Када је Шукри-паша захтевао да се преда генералу Степи, желео је да то учини на француском језику, па је и питао ко у српској армији говори француски. Био је то Милован, пред ким је, по протоколу, паша требало да клекне и преда му сабљу. Када је то хтео да учини, Милован га је задржао и рекао: "Нисам дошао да понизим противника. Бог и ратна срећа су хтели да моја војска победи". У знак захвалности за Милованово витешко понашање, Шукри-паша му је поклонио сабљу, двоглед и револвер који су, мислим, у београдском војном музеју - приповеда Узуновић.

У сталној поставци музеја, осим сабље, из опсаде Једрена изложене су фотографије и још само два предмета. Реч је о фењеру из штаба Шукри-паше и белој платненој застави коју су Турци као знак предаје истакли на утврђење "Шејтан трла", на једренској тврђави.

Када је реч о Шукри-пашиној сабљи изложеној у чачанском Народном музеју, од директорке Делфине Рајић сазнали смо да је ова сабља део сталне поставке посвећене балканским ратовима и да се у документацији води као трофејна сабља војводе Степе Степановића "примљена из руку Шукри-паше приликом предаје Једрена 26. марта 1913. године".


ГРОБЉЕ

У ВОЈНИМ документима Друге српске армије која се борила код Једрена, наводи се да су "Бугари после повлачења Друге српске армије са Једрена, читаво српско гробље у околини овог града побугарили. На крстовима погинулих ратника није било ниједно српско презиме у шта су се увериле и породице погинулих српских војника које су, после Лондонског споразума организовано посетиле гробље у селу Кадикеј".

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (11)

Emilian Istoricar Keltskih Srba

24.02.2014. 08:12

Pre 14 vekova nije postojala ni jedna Srbija pa ni danasnji Srbi. Srbija je nastala kao drzava 1878 godine na Berlinskom Kongresu Danas je Srbija stara oko 136 godina. Svako mesanje bugarskih Srba i Keltskih Srba je necija fantazija. To je samo izmisljeno jer su Keltski Srbi nastali tek u vremenu Vozda Karadjordja koji cak nije znao da rec "Srb" znaci divljak koja je nastala od romanske reci 'Srbachik"= divljak. Svaka pozjmica bugarskih vladara u nasoj istoriji je zloci prema Keltskim Srbima.

Vladan Stanojevic

24.02.2014. 23:05

@Emilian Istoricar Keltskih Srba - Blagi Bože!!! Molim te BRZO promeni tu drogu! Ali BRZO!!!

Ana

25.02.2014. 08:15

@Emilian Istoricar Keltskih Srba - Aman, covece! iskreno se nadam da si ovo lupetao, mislio da ce biti smesno..

Побјешњели Максо

25.02.2014. 09:47

@Emilian Istoricar Keltskih Srba - Драги мој емилијане, води рачуна кад ујутру устанеш да ипак упалиш светло јер очигледно погрешиш те узмеш лекове за глупост уместо за памет али судећи по твом тексту мислим да ти ни ти лекови које грешком узмеш не би помогли. У сваком случају твој смисао за хумор ипак није толико добар. А и ови који су ти дали плусеве исто требају да воде рачуна о светлу. Ујутру.

Десимир Мрдовић

24.02.2014. 09:08

Solidan sam poznavalac istorije srpskoga naroda posebno onog dela o kojem piše autor ovog teksta ali ovo nisam znao. Zaista interesantna priča i dokaz moralnog koda srpskog ratnika. Nisam došao da te pocenim. Tako je i Kraq Nikola kada je oslobodio Nikšić rekao glavu gore junački ste se borili, No više ih nema na žalost srpskoga naroda

smederevac

24.02.2014. 23:04

Kako god bilo, opšte je poznato da pada Jedrena ne bi bilo bez srpske vojske! Junaci, sokolovi, klečim pred vašim junaštvom, herojstvom i vašom čovečnošću!!! Živećete večno međ srpskim narodom!

MILUTIN

24.02.2014. 23:07

Emilian Istoricar kakvu MEDICINU uzimas covece sto tako dobro poznajes SRBE i SRPSKU ISTORIJU na koju PLANETU si pohagao SKOLO.

Dragana

25.02.2014. 08:39

Moj rodjak je tada bio golobradi momak- jedva 22 godine , nestao je na Jedrenima!!A to sto volgarski tatari vulgare ii bulgare je slika o njima...Mira ratnicima i ovim danasnjim kvislinzima zelim skori kraj!!

Драгољуб Љубисављевић

05.09.2016. 08:54

Мој деда Велисав је учествовао у првом б р,Србија и Бугарска су победиле тада.Онда ми причао и то преносимо са колена на колено турска војска на једну а наша и бугарска на другу страну између празна чистина.А онда и турске стране излази шукри паша а са наше Војвода Степа Степановић иду један према другом на 10так метара стану и паша повиче-Оди Степо српска главо да ти предам турско право-извади пиштољ и сабљу и предаде нашем Војводе значи признао пораз.Деда отишао у рат 1912 а вратио 1918год.