Погаче вере и традиције

Јелена Матијевић

05. 01. 2014. у 21:26

Погаче вере и традиције
Мешење обредних хлебова кроз векове је био и остао важан део обичаја нашег народа. Припремају се за рођење, крштење, славе...

БАДНЈАЧА, чесница, рођенчић, младенчић, славски колач, кумовски хлеб, кумова погача, саборник, василица, поскурица, само су неки од српских обредних хлебова. Припремају се за рођење, крштење, венчање, славе, после упокојења. Зато и не чуди што се у народу често каже да живот, у ствари, прође између два хлеба, првог, умешеног за срећно рођење, и оног који се меси после упокојења, за прелазак душе у други свет.

Да у богатству српских обичаја хлебу као „животодржатељу“ припада врло важно место, потврђује Јелена Ристић, кустос Српског музеја хлеба „Јеремија“ у Пећинцима. Хлеб симболично сједињује људскост и божанственост, а и сам је симбол сједињености јер садржи много зрна, па када се разломи и подели, означава заједнички и јединствени живот.

- Највише обредних хлебова припрема се током такозваног зимског циклуса празника, а чесница је, свакако, најпознатији. Назив јој потиче од речи „чест“, „део“, „срећа“, јер се ломи и дели сваком укућанину. По народном веровању, честница, како је још називају, представља Божју повојницу која се меси као успомена на Исусово рођење, када су га пастири даривали. С друге стране, обичаји који су повезани са чесницом показују да она у суштини представља усеве што потврђује и веровање да од овог обредног хлеба зависи род усева, размножавање стоке, здравље укућана, напредак у пословима и благостање куће.

“ЗДРАВЛЈЕ И ВЕСЕЛЈЕ“ - МЕЂУ такозваним фигуралним хлебовима најзначајнији је „здравље и весеље“, који су укућани јели за Бадње вече или првог дана Божића за ручак. Улога и значај овог колача у облику векне или погаче, најбоље се види из ритуала његовог печења. Пре него што се стави у пећ, његова горња површина је засецана ножем онолико пута колико је чланова домаћинства. За сваког укућанина, по старешинству, засецан је зарез и изговарало се име онога коме је намењен. Осим тога, када је испечен, овај хлеб су морали да једу сви укућани да би били здрави и весели - објашњавају Биљана и Слободан Јеремић (на слици), оснивачи Српског музеја хлеба у Пећинцима.

Осим чеснице, по речима наше саговорнице, некада су домаћице за Божић месиле и велики колач, као и многобројне „законе“, фигуралне божићне хлепчиће. Уочи Божића, пак, за Бадње вече припремана је бадњача, обично у облику двоструке или троструке плетенице на чијем једном крају је обавезно био забоден орах као знак мудрости, мира, плодности и дуговечности.

Крај зимских и почетак пролећних обичаја, када је о обредним хлебовима реч, припада младенчићима.

- Младенчићи су, иначе, симбол благослова и плодности - објашњава Ристићева, и подсећа да плодност симболизују и васкршњи хлебови, округлог уплетеног облика са јајетом у средини. Ови хлебови, међутим, представљају и жртву, с обзиром на то да се намењују и култу мртвих.

Некада су, каже наша саговорница, обредне погаче са отвором на средини, налик ђевреку, обавезно мешене и за Ђурђевдан. Кићене су врбовим гранчицама и белим и црвеним цвећем увезаним црвеним концем.

- Најзначајнији и најсвечанији тренутак прослављања крсног имена је сечење унакрст и ломљење славског колача. Нјега је уочи славе месила домаћица, од пшеничног брашна и освећене водице. Славски колач се богато украшава фигурама од теста, голубом као симболом Светог Духа, грожђем, класјем, али и поскурником, то јест печатом. У средину славског колача ставља се и струк босиљка повезан црвеним концем ради здравља укућана - каже Ристићева.

И дан-данас у неким крајевима Србије, подсећа она, над главом новорођенчета, нарочито дечака, ломи се и једе пресан хлеб повојница, којим се новорођенче симболично прима у породицу и заједницу. Са друге стране, и мртвима се намењује обредни хлеб назван задушнице, на којем се обавезно утискује печат, хришћански симбол крст са словима ИС, ХС, НИ, КА, што значи „Исус Христос побеђује“.

САБОРНИЦИ“

- ЈЕДНИ од најукрашенијих и најлепших обредних хлебова су свадбени - саборници. Увек се припремају два - један за младожењу, други намењен млади. Оба се украшавају цвећем, гранама, јабукама и птицама на гранама. Једино се разликују што са младиних грана птице симболично одлећу јер одлази у нови дом, док на младожењине слећу будући да у његову кућу стиже нови члан - прича Биљана Јеремић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације