Галипољски Срби преживели Османлије, нестали у Југославији

Борис Субашић

09. 12. 2013. у 21:30

Стравична судбина "сремских прогнаника" говори о страдању дугом пет векова, али и опомиње. Временом асимиловани, матица их заборавила

СРБИ из Срема и Београда, браниоци последњег остатка српске деспотовине, поклекли су пред османском инвазијом почетком 16. века. Османлије су их због непокорности у оковима преселиле у Цариград и на Галипољско полуострво. Највећи део се у наредним вековима стопио са околним становништвом, само су сремски изгнаници у селу Бајрамчик 400 година чували свој национални идентитет, језик, веру и наду да ће се једног дана вратити у отаджбину.

Жеља им се испунила 1922, кад су дошли у Југославију, поносни што су сачували српски идентитет. После 1945. за пола века стварања вештачких нација у СФРЈ по рецепту Коминтерне, Галипољски Срби су нестали.

- После невероватне одисеје више од 1.100 Галипољских Срба дошло је 1922. у село Пехчево на крајњем истоку данашње БЈР Македоније. На надгробним споменицима до Другог светског рата види се да су сахрањивани под старим презименима на "ић". После рата на гробницама истих породица пишу презимена која се завршавају на "ски". Од 73 породице Галипољаца које су дошле у Пехчево на последњем попису 2002. само 12 становника ове варошице изјаснило се као Срби - каже историчар Борисав Челиковић, уредник едиције "Корени".

- Реч је о антропогеографским истраживањима порекла насеља и породица Срба на свим нашим етничким просторима. Међу тим сагама о сеобама нашег народа, најинтригантнија је она о Галипољским Србима - сматра Челиковић, који је недавно посетио Пехчево у потрази за Галипољцима.

НЕСТАЛИ ЗБОГ НЕБРИГЕ СВЕ студије о вековној одисеји "сремских изгнаника" први пут су сакупљене и објављене тек крајем 2012. у књизи "Галипољски Срби" едиције "Корени" у издању "Службеног гласника" и САНУ. - Циљ "Корена" је да у 80 књига објави на једном месту све студије написане о насељима и пореклу српског становништва, од Галипоља до Беле Крајине у Словенији, од јужне Италије до српских насеља у Мађарској, Чешкој, Словачкој, Румунији и Украјини. Основу чине студије објављене у "Српском етнографском зборнику" Српске краљевске академије. Нажалост, оваква озбиљна проучавања српског етничког простора практично су престала половином 20. века. Због такве небриге матице, Срба у удаљеним енклавама више и нема, јер су потпуно асимиловани.

Открио је да се они данас изјашњавају као Македонци.

- То је очекивано јер их је матица заборавила. Претапању у нову нацију допринели су и природни процеси мешања и стварање вештачких нација у СФРЈ. Тек тад су Галипољци изгубили национални идентитет и заборавили језик који су чували вековима - констатује Челиковић.

Одисеја "сремских прогнаника" почиње после пропасти деспотовине, кад турски хроничари бележе да Срби са "острва Срем", како су називали простор између Саве и Дунава, и даље жестоко бране своје утврђене градове, пре свих тврђаву Шабац и резиденцију деспота, престони град Купиник. Ипак, њихова храброст није могла да заустави инвазију. Срем је опустошен, а османска војска је успела да у обруч затвори Београд, који је пао 1521. после јуначке одбране. Малобројну угарску посаду Османлије су пустиле на слободу, али не и непокорне Србе. Сремци и Београђани су под пратњом турских војника кренули на дуги марш ка Цариграду.

- Тврђаве Купиник, Бареш, Земун и Сланкамен освојене су великим залагањем бораца. Предводници отпора и они који су се упорно супротставили били су заробљени и стављени су у ланце. Да би се упокорили и постали послушни, пребачени су у околину Цариграда - записао је турски хроничар Бостан.

Српско градско становништво насељено је у Цариград, у кварт који се и данас зове Београдска шума, а "неверници прогнани из Срема" упућени су на Галипоље.

- Нјих око 2.000 насељено је у девет села на Галипољу. Забележена су имена Павле, Радослав, Радован, Марко, Јован, Милош, Вук, Радич, Лазар... С временом се део Срба исламизује, а део хеленизује под снажним утицајем Грка из околних села и грчког свештенства, јер је служба на српском била забрањена - каже Челиковић.

Ипак, Сремци у селу Бајрамич остали су непоколебљиви и задржали су језик и обичаје далеке отаджбине.

- Они представљају јединствен феномен. У потпуном окружењу Турака, Грка и Бугара, они су успели да четири века очувају свој етнички индентитет, иако нису имали никакву везу с матицом - наводи Челиковић.

Турски документи у којима пише да је део "сремских изгнаника" у 17. веку побегао с Галипоља, стигао у Србију и укључио се у аустро-турске ратове. Кад су се Аустријанци повукли остављајући Србе на цедилу, Турци су крај Јагодине поново заробили део Галипољаца. Једну групу су одвели на опустеле поседе у пиротском крају, а другу у Ниш, у четврт која се и сада зове Јагодин-мала. Већ на почетку следећег аустро-турског рата 1737-1739. пиротска раја - Галипољци - истерала је Турке из своје нахије. Турски продор из Софије 1737. почео је покољем ових устаника.

- Становништво пиротске нахије кренуло је за Аустријанцима у другу сеобу Срба. Народ који је прешао на аустријску територију помилован је 1740. и дозвољен му је повратак на своја огњишта. Део Галипољских Срба вратио се у опустелу Србију, у Темнић, у близини Јагодине - открила је др Радмила Тричковић.

Нови преокрет у живот Галипољаца у Бајрамичу доносе балкански ратови. Српске трупе долазе у помоћ бугарској војсци и ослобађају европски део Турске. Разјарени Турци и придошли муслимани из Босне бес због пораза искаљују на Галипољским Србима. Они уз велике перипетије добијају одобрење за сеобу у Србију и долазе у тек ослобођено Скопље.

- Власти су им одмах доделиле земљу где је било размерено земљиште за грађење кућа, па је већ и камен донет, кад изби Први светски рат и прекиде тај рад на насељавању ових Срба у околину

Скопља - записао је наш чувени етнолог др Миленко Филиповић.

У јесен 1915. део Галипољаца креће са српском војском према Албанији, али их на Косову сустижу Бугари и одводе у интернацију, као и оне које су затекли у Скопљу. Већи део упутили су у села око Ниша и Алексинца, да раде као слуге и надничари, а мању групу шаљу у Пловдив.

- По окончању Првог светског рата, погрешно обавештени од неких грчких војника да је Бајрамич заузела Грчка, Галипољци крену да се врате у своје село. После 40 дана путовања у Солун су стигли почетком 1919. Ту их је сачекало велико разочарање, у Бајрамичу су још били Турци. Неки су се одмах вратили у Скопље, а Грци остале упуте у село Лутру, где су остали једну и по годину и многи страдали од разних болести - навео је Филиповић.

Мировним уговорима из 1920. Бајрамич је припао Грцима и Галипољски Срби су из Лутре кренули у свој крај.

- Нажалост, долазак у Бајрамич 1920. није донео мира већ знатно умањеној групи Срба пошто су неки помрли, а неки остали у Пловдиву, Скопљу и Солуну. Септембра 1922. после по Грке несрећног грчко-турксог рата, Бајрамич је пао поново под Турке - пише Филиповић.

Галипољски Срби су морали да беже главом без обзира пред новим турским погромима хришћана.

- Овог пута нису могли готово ништа да понесу од имања. Док су раније носили стално са собом и звоно из своје цркве, приликом ове сеобе нису могли, него су га бацили у црквени бунар. Многи нису понели ништа сем икона - забележио је Филиповић.

Бежећи, стигли су до Солуна, где су се обратили за помоћ српском конзулу молећи да буду пресељени у Србију. Крајем децембра у планинско село Пехчево стигле су 73 породице Галипољских Срба и усељене су у напуштене турске куће.

- И данас су потомци Галипољских Срба живе у Пехчеву груписани у горњем делу вароши. Говор старих Галипољаца знају само они најстарији, и са њима ће нестати та снажна нит која је вековима била веза са завичајем предака - сматра Бранисав Челиковић.

Ипак, додаје он, још има неколико Галипољаца који памте своје порекло и претке. Један од њих је и Лјупче Галзов, чији је отац био је врло поносан на српско порекло, па га је у средњу школу послао у Јагодину, а потом на факултет у Београд.

- Он нас је одвео до капеле Свете Петке, где Галипољци чувају своју највећу светињу - икону Свете преподобне мученице Параскеве - коју су са собом носили током свих сеоба. Ту се последњи Галипољски Срби моле да њихови потомци не забораве корене. Да не доживе оно што се већ збило са многим другим српским заједницама и појединцима ван државних граница Србије, током 19. и 20. века, а дешава се и данас, као што ће се све више дешавати у времену које долази - закључује Челиковић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (33)

Lucky Luke

09.12.2013. 23:41

@Mile - Једино што ми нећемо имати где да одемо!

zoks

10.12.2013. 08:10

@Mile - GoranV,izgleda da si zaboravio srpski!?Ili nam to pokazujes "pamet"? I Shojic zna toliko engleskog!

Miro Markovic

09.12.2013. 21:50

Ovo je veoma potresna prica o nasim predcima i njihovim sudbinama. A najstrasnije je ona, kada rodjena zemlja i vlada zaboravi svoj narod, kao sto su to namerno radili srpski komunisti. Oni to i danas rade sa danasnjom sprskom dijasprom, jer joj ne dozvoljavaju da imaju dvojno drzavljanstno, niti mogu da imaju pravo glasa na izborima. Jedino pravo sto imaju je da salju poklone i pare svojem narodu. Godisnje preko 6 milijardi dolara, kako kaze NB Srbije. Vlada Srbije ne zna za stid ni sramotu.

Milan

09.12.2013. 23:42

@Miro Markovic - Au. Ovo je stvarno velika sramota, nedati drzavljanstvo Srbinu, ma gde da je rodjen. Katastrofa. Protiv toga se mora boriti na sve moguce nacine. Pisati peticije, javnost alarmirati, kako god ali se to mora promeniti.

Nenad CH

10.12.2013. 08:56

@Miro Markovic - Ljudi sta vi pricate? Srbi mogu imati dvojna drzavljanstva. Evo ja imam Bosansko (RS), Srpsko i Svajcarsko drzavljanstvo.

ако Бог да

09.12.2013. 22:35

ако Бог да поново ћемо се ујединити под једном заставом, једним грбом и једном нацијом Србадија до Битоља

Zrak

10.12.2013. 14:19

@ако Бог да - Odlican predlog-jos samo da nam kazes, prijatelju, k a k o ? Komentarisuci na netu slabo cemo uspeti...

Ненад

09.12.2013. 22:45

Нисам нешто религиозан, али било би добро ако би СПЦ дала неки орден или неко признање овим преосталим Галипољцима, због очувања вере и индетитета

Milan

09.12.2013. 23:38

@Ненад - Odlicno razmisljas. Predlog ti je super. Nadajmo se da ce neko ovo procitati. Od tih rukovodecih glava.

MatijaBeograd

09.12.2013. 22:51

Nije lepo danasnjim generacijama Srba nametnuti odgovornost da su nekog i nesto zaboravili...treba imati na umu da je Broz,zlo nad zlom,komunizmom satirao duh ove nacije...da bi se povratila slavna tradicija,slavne Srbije,one Srbije koja je zaista bila postovana u svetu,treba vremena.Budjenjem nacionalizma se nece uspeti,vec budjenjem rodoljublja i jacanjem skolstva da ovi mladi,prazni ljudi,konacno nauce istoriju svoje zemlje.Tada nijedan komunizam na nas nikad vise nece delovati.

hick cyrillic

10.12.2013. 04:43

@MatijaBeograd - Mozda im nije lijepo nemetati odgovrnost za nesto sto nisu ucinili, ali je dobro uciti ih odgovornosti. Ako si odgovaran prema svom i drugim narodima time zahtjevas i odgovronost svojih i drugih prema tebi. Brojno veliki narodi mogu i da budu neodgovrni, kod malih naroda neodgovrnost je pouzdan put prema nestanku. Dosta je Srbija okretala ledja svom narodu i citavom svijetu. Tekst je odlican.

makedonec

10.12.2013. 03:24

@ - 1 Pehchevo je grad a ne selo. 2 To su chisti Makedonci. 3 Makedonsku naciju niko nije izmislio. 4 Moja drzhava se zove Makedonija a ne bjrmshdt. 5 Brishem aplikaciju za mobolni od vashe novine zbog ovih uvreda. 6 So verba vo bog Makedonec do grob.

Maja

10.12.2013. 06:23

Hvala vam na ovom članku. Molim vas da se o tom piše, da se Galipoljci ne zaborave. Svi mi Srbi koji su kadtad morali da se rasele zbog okupatora, nikada nismo zaboravili svoje porijeklo. Vjera nas se sačuvala, vjeru -hrščanstvo moramo poštovati...Hvala

ja

10.12.2013. 07:34

Kao što reče Miro, ovo je veoma potresna priča, ali nažalost ovakvih potresnih priča je nebrojeno mnogo u našem narodu. Mnogo strašnije od ovoga što nam se dešava je to da mi Srbi to sasvim mirno prihvatamo i slažemo se sa tim. Jedna od takvih stvari je i stvaranje vještačkih nacija u komunizmu: makedonaca, crnogoraca, a sada i bošnjaka i td. Takođe žalosno je i što sada npr. mnogi Srbi se slažu da je "Kosovo izgubljeno" i da se treba "okaniti ćorava posla". Po meni je to porazno za ovu naciju.

Dm

10.12.2013. 10:27

Pre svega svaka cast timu Vecernjih novosti sto govori o ovoj temi i pise ovakve clanke. Samo nastavite jer na ovaj nacin vi stite narod i ovakve stvari od zaborava. Nemam reci, jesam nacuo nesto o ovome. Stvarno je ovo zalosno moramo da vodimo bolju i odgovorniju politiku kao i tesnjije odnose prema Srbima u okruzenju, ma gde bili. Svaka cast timu.

Jabre

10.12.2013. 10:56

Ovo se zove etnocid ! I ne razlikuje se puno od onog katoličenja po BiH i Hrvatskoj. Makedonce od sad smatram neprijateljima. Puna su im usta kako su ih Bugari i Grci asimilirali a oni isto to rade. Ima puno "Makedonaca" koji znaju da su im prezimena bila na ić pre par generacija.

ivo

10.12.2013. 11:26

@Jabre - heh mi asimilirali kad o imali priliku za to kad o mi bili u pozicii sile? da i imali su orezimena na ic po naredbii za vreme kraljevine SHS.Mome dedi je nametnuto ikj u prezimenu a nikad se nije oswcao kao srbin.moj pradeda je ranjen na solunski front kao srpski vojnik ali nije bio srbin Vec Makedonac. u okolini skoplja ima kolomisticka srpska naselja isto je i u strumicu. pa ko je koga hteo da asimilira?

MatijaBeograd

10.12.2013. 11:36

@Jabre - Makedonac,malo slovo,pitanje BJRM resice Albanci,Bugari i Grci,njima se obrati!:)

Rajko

10.12.2013. 11:38

@Jabre - Pa nekaze se u ovom tekstu da su svi Makedonci bili Srbi nego jedan mali deo danasnjih Makedonaca vodi poreklo od Srba.

Jabre

10.12.2013. 12:19

@Jabre - За време комунизма сте били у позицији јер је држава радила на уништењу Српског народа, а за време краљевине се је протурало југословенство. Погледај колко има "Македонаца" у Бугарској и Грчкој па онда кажи да смо вас покушали асимилирати. Да смо се понашали као Бугари или Грци ви данас не би постојали. А да не говороми од времена осамостаљивања како третирате Србе тамо горе него Шиптаре, прогањате попове итд

ivo

10.12.2013. 16:09

@Jabre - Bolje bi ti bilo da se brinesh za Kosovo nego za velika slova:-) Za ime niko sem nas makedonaca ne odluchuje.Makedonija pishe u bibliji i tako che se zvati moja zemlja. Bugari,albanci i grci mogu samo da provociraju sa ovakvim diletantskim tekstovima kao vi i nishta vishe.

ivo

10.12.2013. 16:23

@Jabre - U jedno se slazhem a to je da ste ne tretirali kao grci i bugari danas ne bi postojali.Srbizacija se pokushavala u shkolama i promena imena i prezimena i nishta vishe.Greshish kad kazhesh da za vreme komunizma smo bili u pozicii sile jer bash tada u MK se proklamiralo iskljuchivo jugoslovenstvo.Ako bi neko drugachije zavrshavao je na Goli otok.Za danashnji polozhaj srba u MK necu te ni ubedzivati dodzi pa vidi sve je kako treba.O popovima ne vredi da se prica njih interesuje samo lova.

ivo

10.12.2013. 11:03

Koi amaterizam Pehchevo je grad a ne selo.Kako vas nije sramota da vredate Makedonce da su izmishljena nacija i zemlju nazivate bjrm.samo vi negirajte i svojatajte pa ostacete i bez.vojvodine.Evo ja zivim u Pehchevo i ovaj tekst i veze nema sa istinom.moji pardedovi su iz pehcevo znao bi to je mali grad svako sve zna o svakome

MatijaBeograd

10.12.2013. 11:35

@ivo - Ovde su jedino tvoja slova ostala bez velicine tamo gde je neophodna,o mozgu da ne diskutujemo....pazi,Vojvodina,sama rec joj govori kome je i kome ce pripadati..u Vojvodini je Bogu hvala sve veci procenat Srba!Kad smo vec kod nje,uskoro bi trebalo ukinuti to skupocenu Autonomiju,placaju se tamo nekakvi skupstinari koji truju i unose mrznju medju prelepu nacionalnu sarolikost nase Vojvodine:)

zamfir

10.12.2013. 11:39

@ivo - Cuo sam nevreme neko po Dalmaciji, a? Hoce jak vetar ustasu da nanese cak i do Makedonije ... ha ha ha ha