МАНАСТИРИ, антички локалитети, средњовековни градови... Богато културно наслеђе могло да буде први синоним за нашу земљу у свету, с обзиром на то да невелика Србија има велики број споменика које је признао и заштитио Унеско.

Међу 745 споменика светске културне баштине на листи Унеска су шест манастира, две цркве и један антички локалитет из наше земље.

Споменички комплекс Стари Рас, који укључује манастире Сопоћани и Ђурђеви ступови, као и Цркву светих апостола Петра и Павла, код Новог Пазара, најстарији је активни храм у Србији, а због изузетних културних, уметничких и историјских вредности на листи Унеска је још од 1979. године.

Седам година касније, у светску културну баштину уврштен је манастир Студеница, један од најзначајнијих и најлепших споменика средњовековне српске историје, а од 2004. ту је и манастир Високи Дечани. Унеско је прогласио Дечане местом светске културне баштине, наводећи да су његове фреске један од највреднијих примера такозване ренесансе Палеолога у византијском сликарству и драгоцен запис о животу у 14. веку. Још три сакрална споменика на простору Косова и Метохије, две године касније, постала су део светског наслеђа. То су Грачаница, Пећка патријаршија и Богородица Лјевишка.

КРСНА СЛАВА СРБИЈА се први пут са неким својим обичајима укључила у надметање за Унескову листу нематеријалног наслеђа. Потпуно самостално предложили смо крсну славу, док ћемо са Румунима, Хрватима, Македонцима, Молдавцима и Турцима кандидовати пролећни празник Ђурђевдан (Хидрилезе).

На листи Унеска је већ шест година локалитет Гамзиград или Феликс Ромулијана, царска палата подигнута по замисли римског императора Галерија Максимилијана, у близини Зајечара. Овај локалитет једна је од најзначајнијих целина из касноримског периода на територији Европе.

За упис у светску баштину, на прелиминарној листи, чекају Јустинијана прима (Царичин град), манастир Манасија, тврђава Бач, Смедеревска тврђава и Рајачке пимнице.

Локалитет Царичин град, за који се сматра да је родни град римског императора Јустинијана, један је од најзначајнијих византијских градова у унутрашњости Балканског полуострва. Јустинијан је одлучио да у родном крају подигне град који ће величати његово име, остало је забележено да је по сјају био близак Константинопољу, у коме је столовао.

Пећка патријаршија

Манастир Манасија, који је подигао деспот Стефан Лазаревић, један је од најзначајнијих споменика српске средњовековне културе и најзначајнија грађевина која припада такозваној Моравској школи, а тврђава Бач била је једна од највећих тврђава свог времена у Панонији. Тврђава у Бачу спада у такозване водене градове, јер је са свих страна била опкољена реком, а прилазило јој се покретним мостовима. Смедеревску тврђаву зидала је Проклета Јерина из народних песама, иначе Ирина Кантакузин, византијска принцеза, удата за Ђурђа Бранковића. Она представља последње велико остварење српске војне архитектуре.

ТЕСЛИН АРХИВ У ОКВИРУ програма „Памћење света“ у Светски регистар културне документационе баштине из Србије су уписани Архив Николе Тесле (2003), а потом и Мирослављево јеванђеље. Србија се залаже да се у ту листу уврсти и Југословенска кинотека.

Старо велико камено насеље винарских подрума у селу Рајац код Неготина, одавно је под заштитом државе, као архитектонска и винарска атракција, а ускоро би и оно могло да постане светски вредно културно добро.

Наша земља заједно са Босном и Херцеговином, Хрватском и Црном Гором предложила је стећке за светску баштину, а недавно смо се укључили у пројекат „Дунавски лимес“ са партнерима из Европске уније, са циљем да се војна граница Римског царства стави на листу светске баштине. Дунавски лимес у Србији обухвата стотине утврђења дуж Дунава. То су сви градови и утврђења из римског периода, а ударне тачке биле би Виминацијум, Сингидунум, Понтес, Трајанов мост и Трајанова табла.

Међу предлозима за листу Унеска су и Петроварадинска тврђава, затим хидроелектрана „Под Градом“, али и Фрушка гора као природни и културни комплекс.

Рајачке пимнице