ОД СПЕЦИЈАЛНОГ ИЗВЕШТАЧА: ЛОЗАНА

Од када је протеран из отаджбине мој отац је трагао за домом. И ми, његова породица. Земље у којима смо живели биле су наше уточиште од прогона, али не и места среће и спокоја. Из беспућа и неизвесности, далеко од домовине, као да смо непрестано путовали ка нигдини. Зато сам данас срећна и поносна што моје најдраже, оца кнеза Павла, мајку кнегињу Олгу и брата Николу, из изгнанства враћам у Србију, на Опленац - говори принцеза Јелисавета Карађорђевић док сетним погледом из цркве у Лозани где је служена литургија испраћа ковчеге са посмртним остацима њених родитеља и брата.

Ексхумација на Градском гробљу у Лозани, које још зову и "Руско", почела је у петак, у раним јутарњим часовима. Уз принцезу Јелисавету били су њена ћерка Катарина Оксенберг, син Николас Балфур и Мишел Карађорђевић, син њеног брата кнеза Александра. Само је породици било дозвољено да види отворене ковчеге са телима Карађорђевића.

Принцеза је после овог призора дуго ћутала.

- Ово је шок за све нас. Поносна сам на моју мајку. Ово је била њена дуга и тешка борба. Али, она је јака жена која је са пуно достојанства успела да победи неправду и скине љагу са имена мог деде, кнеза Павла - каже принцезина ћерка Катарина Оксенберг, позната глумица, која је у Лозану допутовала из Калифорније где живи са породицом.

РУСКО ГРОБЛЈЕ Градско гробље у Лозани називају и "Руско", иако у њему нема руских војника. Међу бројним познатим Швајцарцима овде је, по њеној изричитој жељи, сахрањена и Коко Шанел. - Лозана има ону отменост која ме надахњује и тајанственост која ме узбуђује - говорила је у смирају живота славна креаторка.

И принцезин син Николас, који живи у Лондону, захвалан је, каже, својој мајци што Србији враћа кнеза, а народу национално достојанство.

- Знам, ово је била мисија моје мајке. Од дана када су прогнани са станице у Топчидеру она сања овај дан. Скидам јој капу за оно што је учинила - каже Николас, који је све време био уз швајцарске патологе док су обављали ексхумацију.

Поносан је и принцезин братанац Мишел, једини Карађорђевић који живи у Женеви.

- Свог деде, кнеза Павла, сећам се као веома духовитог и нежног човека. Надам се да ће о његовој улози у српској историји деца учити у школама. Жао ми је што је болест спречила мог оца кнеза Александра да у недељу буде уз своју сестру. Али, понећу му комад земље у којој су до недеље лежали његов отац, мајка и млађи брат Никола за којим је посебно патио - каже Мишел.

Ковчеге са посмртним остацима кнеза Павла, кнегиње Олге и кнежевића Николе Карађорђевића до Београда ће специјалним возилом довести Флавио Полети, члан администрације града Лозане.

- То је лична воља господина Полетија, којем дугујем посебну захвалност јер ми је помогао око компликоване бирократске процедуре - каже принцеза Јелисавета.

Истакнути функционер града Лозане каже да је, истражујући улогу и место кнеза Павла, спознао његов рафинирани европски дух и интелигенцију, али и патњу кроз коју је, прогнан и оптужен за издају, пролазио.

МИМОХОД Ковчези са посмртним остацима кнеза Павла, кнегиње Олге и кнежевића Николе у Србију ће стићи 4. октобра у вечерњим сатима и биће изложени у Саборној цркви у Београду до наредног дана, 5. октобра. Служиће се света заупокојена литургија и помен, а народ ће моћи у мимоходу да ода пошту намеснику, његовој жени и прерано страдалом сину.

- Нјегов повратак кући, уз претке, историјски је догађај за српски народ. Довозећи ковчеге са посмртним остацима кнеза намесника желео сам да будем мали део те историје - каже Флавио Полети.

Посебно дирљив био је почетак литургије, коју су у капели на гробљу служили српски свештеници из парохија у Лозани, Берну и Цириху.

- Србе је увек погађало болно питање раздора и неслоге, али овај чин више је од мог личног дуга према најдражима - каже принцеза Јелисавета. - Захваљујући подршци Владе Србије и Организационог одбора којем председава председник Србије Томислав Николић, сахрана на Опленцу 6. октобра ће бити оганизована уз државне почасти. Одајући достојанствено почаст мом оцу, Србија отвара ново поглавље своје историје. Та одлука за мене је више од добре воље државе. Повратком мога оца међу претке, у породичну цркву, мој се круг затвара. Али, можда важније, његов повратак добар је знак пробуђене слоге нашег народа.