Процес за рехабилитацију генерала Драгољуба Михаиловића, поред тога што изазива бурне политичке реакције у Србији и суседној Хрватској, повод је и да следбеници четничког вође јавно рехабилитују ђенерала подизањем споменика. Републичка асоцијација за неговање тековина Равногорског покрета предложила је ових дана да се команданту Југословенске војске у отаджбини Дражи Михаиловићу подигне споменик и да једна улица у Београду.

Амерички ратни ветерани из САД које је Равногорски покрет спасао у Србији обновили су свој предлог Белој кући да се меморијално здање Чичи подигне и у Вашингтону. Др Срђан Цветковић, из Института за савремену историју Србије, сматра да су ови предлози знак да је дошло време да ђенерал Дража добије свој споменик у обе престонице:

- Михаиловић је значајна историјска личност и зато треба да има споменик и улицу у Београду. Нелогично је да Јосип Броз Тито као антифашиста у Београду има споменик и украшену гробницу, а да српски ђенерал Драгољуб Михаиловић, такође као антифашиста, нема никакво обележје у српској престоници.

БЕЛА КУЋА И ТИТО Америка је у време председника Трумана дала ђенералу Михаиловићу орден. Да не би увредила Тита и комунисте, Бела кућа је прећутала предлог америчких пилота да се подигне споменик Чичи у Вашингтону. Ако се политичка клима у САД промени, можда ће Вашингтон пристати да Дражи Михаиловићу подигне споменик - верује др Срђан Цветковић.

Како тврди Милослав Самарджић, писац четничке историје, из Крагујевца, дошло је време да Срби поново, макар и споменицима својим јунацима, испишу властиту историју.

- Историја социјалистичке Србије је постала неважећа. Доказано је да су комунисти фалсификовали историјске догађаје и чињенице и због тога је усвојена Резолуција ЕУ о неопходности промене историја у посткомунистичким земљама. Ђенерал Дража заслужује споменик у центру Београда, али и у центру Вашингтона - категоричан је Самарджић.

Обојица сматрају да мермерне успомене на Дражу Михаиловића значе само јавно признање патриотских активности српског ђенерала, које су скоро седам деценија скриване од јавности.

- Први споменик Чичи подигнут је у манастиру Свети Сава код Чикага 1970. године. То је постамент у склопу националног парка, где је постављена и биста и листа страдалих четника. Први споменик Дражи у Београду је направљен тек 1991. али је потом пренесен у Брчко, где је уништен 2003. године, јер је „вређао друге народе Дистрикта Брчко“ - сведочи Градимир Марковић, српски активиста из Чикага.

Најпознатији споменик Михаиловићу у Србији подигао је СПО на Равној гори, маја 1992. Током деведесетих, у дворишту седишта локалног СПО у Караджићевој улици у Нишу подигнут је други монумент. У Дражиној родној Ивањици је 2003. донатор Душан Јовановић из САД платио израду монумента високог два метра и тешког 150 килограма.

УКУПНО 13 СПОМЕНИКА Вођи Равногорског покрета до данас је подигнуто укупно 13 споменика - у манастиру Свети Сава и у манастиру Нова Грачаница код Чикага, у Српском центру у Аделаиди, у Удружењу четника у Сиднеју, у Српском клубу у Канбери, на Равној гори, у канадском Бинбруку, у порти Цркве Светог Саве у Милвокију, у Ивањици, Лапову, Нишу, селу Субјел, код Косјерића, и селу Дражевина, код Вишеграда.

Поводом 60 година од Михаиловићевог погубљења, 2006. године, у Лапову откривен је споменик висок 4,6 метара. За његову изградњу новац су дали емиграција, Министарство за дијаспору, Министарство културе и Министарство за трговину, туризам и услуге. А у Субјели, код Косјерића, мештани су 2008. подигли споменик Чичи зато што су, кажу, били „сто посто четничко село“.

- Због политичких нетрпељивости према четницима споменици у Брчком, Нишу, на Равној гори су рушени и сечени. Споменик у Добруну код Вишеграда је пропао, па четници у Дражевини планирају да подигну нови - каже Градимир Марковић, из Чикага, који је својевремено подржао предлог Белој кући да се подигне споменик Чичи у Вашингтону.

Амерички ратни ветерани, наиме, већ четири деценије покушавају да подигну овај споменик, али без успеха.

- Американци не дозвољавају да војни пилоти на јавном земљишту у Вашингтону поставе меморијал ђенералу. Конгрес САД је прву идеју из 1970. године одбио да се не би кварили односи са Титовом Југославијом. Када су Американци предлог поновили деведесетих, Слободан Милошевић их није подржао. И када су пилоти трећи пут пре неколико година поднели захтев Белој кући, власти су негативно гледале на њихову идеју. Уосталом, због недостатка политичке воље Србије и Америке још није завршен Четнички музеј у Прањанима, где су амерички пилоти спасавани крајем рата - тврди Милослав Самарджић.