ЗА две године свет ће се сетити славне историје Сарајева: обележиће стоту годишњицу од атентата на престолонаследника окупаторске Аустро-угарске монархије Франца Фердинанда и његову супругу, грофицу Софију Хотек, на Видовдан 28. јуна 1914. Једни ће бескрајно туговати за заувек угашеним сјајем бечког двора, други ће славити борца за слободу и противника феудалне тираније Гаврила Принципа, а чувена фотографија настала тог великог дана, објављена до сада неколико хиљада пута широм планете, наставиће да збуњује све њих. Разлог је једноставан, упркос општем мишљењу да се ухваћен објективом, у немилосрдном стиску жандарма, налази херој и члан Младе Босне, реч је - о немачком службенику монархије Фердинанду Беру!

Пре само неколико дана, грешка је поновљена, по ко зна који пут за један век. „Дојче веле“ је пишући о Принципу објавио спорну фотографију, уз оригиналан потпис „Хапшење Гаврила Принципа“, а све је у рубрици „Други пишу“ пренео и један наш дневни лист. Грешку је и овај пут било тешко избећи, а зашто, објашњава историчар Милорад Искрин:

- Ова забуна „рођена“ је десет година после атентата. Бечки лист „Интерессантес Блатт“ је фотографију објавио уз коментар да је реч о тренутку хапшењу Гаврила Принципа и његовог одвођења у затвор. Да на слици није Принцип, касније је објаснио баш човек са фотографије, Фердинанд Бер - каже професор Искрин.

ДИКТАТ ДНЕВНЕ ПОЛИТИКЕ Братство јужнословенских народа постало је јерес у Босни деведесетих. Као симбол братства, Принцип је „протеран“ из Сарајева, његових стопа више нема на месту атентата, његов мост данас је „латински“... Припадници армије БиХ 1992. маљевима су разбили његову спомен-плочу, а претходно, 1941. усташе су учиниле исто пред камерама Вермахта.

- Реч је о једном од бројних службеника монархије на раду у Босни. Успротивио се бруталности полиције и светине према Принципу, па је и он приведен. То је тренутак у коме је апарат „шкљоцнуо“...

Пре 46 година, Владимир Дедијер је покушао да „исправи криву Дрину“, у својој познатој књизи „Сарајево 1914“, први је објавио фотографију уз право, истинито и једноставно објашњење: на њој је приказан Бер, не Принцип. Међутим, истина је имала мањи домет од почетне грешке. Беров лик са фотографије ушао је у хиљаде уджбеника и историјских студија, и у далеко више новинских чланака - као слика и прилика Гаврила Принципа.

Професор Искрин објашњава да је сам Фердинанд Бер покушавао да разјасни забуну, увидевши да је она попримила глобалне димензије. Он је у чланку под насловом