Тесла једини пут у Београду, пре тачно 120 година

Тањуг

петак, 25. 05. 2012. у 13:02

Тесла једини пут у Београду, пре тачно 120 година
Од боравка великог научника српског порекла Николе Тесле у Београду, почетком јуна, навршава се тачно 120 година

БЕОГРАД - Од боравка великог научника српског порекла Николе Тесле у Београду, почетком јуна, навршава се тачно 120 година.

Тесла (1856-1943) је у једину посету Београду допутовао 1. јуна 1892, а следећег дана га је, са министром просвете Андром Митровићем, у свечану аудијенцију примио тадашњи краљ Србије Александар Обреновић.

У Београду је провео укупно 31 сат, од 1. до 3. јуна и одликован је Орденом Светог Саве другог степена.

Током боравка у Београду он је посетио и Народни музеј и Велику школу (односно Универзитет), где се обратио студентима и професорима, а са физичарем Ђорђем Станојевићем, заслужним за почетке електрификације Србије, разговарао је о започетој градњи електричне централе у Београду.

"Ја сам, као што видите и чујете, остао Србин и преко мора, где се испитивањима бавим. То исто треба да будете и ви и да својим знањем и радом подижете славу Српства у свету", рекао је Тесла обраћајући се студентима.

Недалеко од данашње Мостарске петље, на Топчидерском брду, највероватније у вили код Вајфертове пиваре, приређена је велика манифестација у његову част. Између осталих, том приликом поздравио га је и велики српски песник, лекар Јован Јовановић Змај, прочитавши песму добродошлице Тесли. Тесла је иначе био велики поштовалац Змаја и преводио га је на енглески.

Тесла је рођен 10. јула 1856. у Смиљану, у Лици, тада Војна граница у склопу Аустрије, данас Хрватска. Рођен је у породици свештеника Српске цркве (тада Карловачка митрополија). Отац му је био православни свештеник а и мајка потиче из старе свештеничке породице Мандић. Започео је школовање у родном Смиљану, наставио у Госпићу, Карловцу, студирао је у Грацу и Прагу, али студије никада није привео крају. Пре одласка у САД радио је у Марибору, Пешти, Стразбуру и Паризу.

Европу је напустио 1884. године, у нади да ће му и у Нјујорку, тада чувени проналажац и индустријалац Томас Алва Едисон, за чију фирму је радио још у Паризу, помоћи да реализује своје техничке иновације.

У Едисоновој фирми остао је, међутим, мање од године и већ 1885. основао је у Нјујорку властиту компанију "Тесла" када је и започео израду првих модела предвиђених за коришћење наизменичне струје - иновација која је преобразила свет. Едисон је, иначе, био велики противник Теслиног изума.

Тих година је у новосадском "Бранику" објављен и први текст, на српском језику, о Теслиним изумима, аутор текста назива га тада "српски Едисон".

У Европу из Сједињених Држава Тесла је одлазио у два наврата, 1889. и 1892. године и оба пута боравио у родној Лици. Априла 1892. доспео је у Госпић, где је тада живела његова тешко оболела мајка, која је у његовом присуству и умрла, 16. априла.

Месец и по потом, на позив делегације општине града Београда и Инжењерског удружења, допутовао је у Београд.

Никола Тесла, генијални иноватор и опредељени потпуни усамљеник, умро је у јеку Другог светског рата у Нјујорку, 7. јануара 1943. године. Урна с његовим пепелом пренета је доцније у Београд и данас се чува се у Музеју Николе Тесле у Београду.

Музеј је од краја 1952. смештен у Крунској улици у репрезентативном здању саграђеном 1929. године, по пројекту Драгише Брашована.

Заоставштина Николе Тесле стигла је у Београд на основу одлуке америчких судских власти, пошто је за јединог Теслиног наследника проглашен његов нећак Сава Косановић. Према Теслиној жељи, Косановић је документацију и личне Теслине предмете пренео у Београд 1951. године.

Музеј поседује преко 160.000 оригиналних докумената, више од 2.000 књига и часописа, преко 1.200 историјско-техничких експоната. Архивска грађа из Теслине заоставштине је 2003. године уписана у регистар Унеска "Памћење света".

Међународни аеродром у Београду носи име Никола Тесла. Нјеговим именом названи су Електротехнички институт у Београду који је основан 1936. године, средња техничка школа, библиотека Универзитета у Нишу, две термоелектране у Србији... Споменици Тесли су постављени испред зграде техничких факултета и на аеродрому у Београду.

Датум Теслиног рођења 10. јул, обележава се у Србији као Дан науке. Град Филаделфија у америчкој држави Пенсилванија, прогласио је његов рођендан за званични празник.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (8)

zvek

25.05.2012. 13:31

Pisite i dalje o nasim pametnim  ljudima a ne o kafanskim pevaljkama. Hvala!

Strahinja

25.05.2012. 13:47

Jednom recju - genije. Najmudrija srpska glava. Jedini Srbin koga svojataju i postuju Hrvati!

ma, da

11.07.2012. 06:27

@Strahinja - Eh, da je jedini... a Ruđer (Nikole) Bošković, po majci Italijansko-hrvatskog porekla... sve što vredi u hrvatskom sportu, muzici, nauci srpskog je porekla!

dar

11.07.2012. 06:40

@Strahinja - U istoriji civilizacije postojalo je i postoji mnogo pametnih i pažžnje vrednih ljudi... kako se "gušće sito" kriterijuma uzima, to se njihov broj smanjuje... kroz najgušće sito vrednosti prolaze samo dvojica, u celoj istoriji čovečanstva! Leonardo da Vinči i Nikola Tesla. Zvuče smešno konstatacije poput "najumniji Srbin", ili "jedan od najznačajnijih naučnika 20. veka... kao kada bi neko Novaka Đokovića predstavio kao "jednog od najboljih tenisera na Dorćolu".

MEXO

25.05.2012. 16:19

Znaci i Tesla je bio u zabludi da nam je Srbija sve i sja.Kamo srece da su Srbi tad imali pravog vladara,kojeg uostalom nikad njesu niti ce imati,koji bi ponudio Tesli sve uvjete i sredstva za rad, danas bi se druga kola igrala,a Srbija bi bila jedna od sila.Dzaba,sad ,spomenici i ostalo ,dzaba.

Danilo

28.05.2012. 07:23

Čuj to "posmrtni ostaci" se nalaze u muzeju. Zar Nikola, kao pravoslavni hrišćanin, ne zaslužuje da ga sahranimo kao i svakog drugog pravoslavca?! A ne da bude kao nekakva relikvija u staklu izložena u muzeju?!?!?!?!

Pero

02.06.2012. 06:13

"---studije nikada nije priveo kraju---". Ovo je blamaza za vas list. Pogledajte knjigu "Nenadmasni Genije" Dzon O"Nil Beograd, 2006, strana 65: "Smrt Teslinog oca, odmah posle njegovog diplomiranja na Univerzitetu u Pragu, nalagala mu je da se lati posla. Sad je trebalo da nadje uposlenje."