ЛЕЖАО би и данас Слободан М. из Деспотовца на робији. Полиција је била уверена у његову кривицу, а новине су га увелико осудиле за гнусно силовање и убиство несрећне старице. На својој страни имао је само једног, сићушног, али непоколебљивог, сведока - ДНК.

Анализа трагова ДНК пронађених на месту злочина, као у чистокрвном холивудском трилеру, донела је прекрет. Уместо дежурног кривца са дна друштвене лествице, иза решетака је завршио наочити двадесетдвогодишњак из комшилука.

Слободу су Слободану донели стручњаци из ДНК лабораторије Центра за хуману молекуларну генетику Биолошког факултета у Београду. Свакодневно, на основу трагова са места злочина, они идентификују жртве, ослобађају невине и откривају кривце.

- Полиција нас је ангажовала у многим значајним случајевима као што је убиство Јасмине Ђошић у Алексинцу или Бриса Татона у Београду - прича нам „Хорејшио“ овдашњи, др Душан Кецкаревић. - Идентификовали смо Смаила Тарића чија је одсечена глава пронађена у Булевару краља Александра, а делом смо радили и на материјалу из убиства Пуканића. Анализирали смо и ДНК у случајевима наводних крађа беба.

Када успете да је пронађете у лавиринту ходника и степеница, лабораторија - смештена у забаченом делу Биолошког факултета, који је, опет, смештен у згради Филолошког - заиста подсећа на оне које гледамо у „Месту злочина“. Епрувете, рачунари, необични апарати и неколицина младих стручњака у белим мантилима и са маскама на лицу. Опрема, каже нам Кецкаревић, у потпуности прати светске трендове.

Али, за разлику од „колега“ из популарних серија, њима на врата куцају и „обични“ људи који желе да утврде очинство или провере сродство, утврде да ли их жена вара, али и научници који од њих траже да испитају узорке старе хиљадама година.

НЕДОСТАЈЕ БАЗА ДНК анализа је анализа наследног материјала код које се упоређују одређене секвенце на том молекулу које се код људи разликују. Скуп тих разлика чини јединствени профил личности. Само једнојајчани близанци имају идентичну ДНК. Иако се о томе дуго говори, Србија и даље нема званичну удружену базу ДНК профила. Све лаборатрије имају своје базе у којима чувају податке из случајева на којима су радили, али др. Кецкаревић сматра да је неопходно направити заједничку.

- Радили смо чак и анализу остатака дечјих скелета из Лепенског вира да бисмо утврдили да ли су особе које су сахрањиване испод прагова мушког или женског пола - прича Кецкаревић. - Било је и многих бизарних ситуација, људи који су нам доносили женски веш, пелене, жваке... Покушавали су да ухвате жене у прељуби, представљали се као приватни детективи...

Десило се тако да у лабораторију ушета приватни детектив са гомилом женског веша на којем жели да пронађе трагове љубавника. Убрзо се, међутим, испостави да човек није приватни детектив већ параноични муж, а трагови на вешу његове жене нису ничији - до његови сопствени.

Још се препричава и случај жене која је хтела да утврди који је од двојице „кандидата“ отац њеног детета. (Мело)драматични заплет настао је када је утврђено да - није ниједан. Општу збрку коју је настала прекинула је заборавна мајка која се у једном тренутку лупила по челу и рекла да се сетила - трећег.

Дешава се и да мајка или бака покушају да оборе анализу очинства када им се резултати не допадну. Али, као и у случају невино осумњиченог Слободана М., ДНК је неумољив. А грешке - искључене.