ДВЕ године прошле су од смрти патријарха Павла. Нема дана да десетине људи не прођу кроз капије манастира Светих архангела Михаила и Гаврила како би се поклонили моштима почившег поглавара српске цркве. На парастосу који ће се одржати данас окупиће се они који су слушали његову благу реч и следили његово снажно дело.

Само верници који у тишини целивају мермерни споменик и монахиње које уређују ружичњак преко пута патријарховог гроба нарушавају мир раковичког манастира. Мир попут оног са којим је духовни пастир Павле водио вернике показујући им читавим својим животом како да увек „буду људи“.

Будимо људи, а не нељуди“ исписано је и на његовом споменику. Крај споменика - свећа, јабука и ружа. И данас остављају дарове верници који свакодневно посећују патријархову вечну кућу. Поклоне се и пољубе мермерни крст, оћуте неколико минута. Одају почаст и покојном патријарху Димитрију, првом поглавару обновљене Патријаршије уз кога је, по сопственој жељи, сахрањен патријарх Павле.

- Стално долази народ - причају монахиње. - Без разлике да ли је неки празник или годишњица. На гробу увек има некога.

Посебних припрема пред помен нема. Нема ни потребе јер и гроб и двориште манастира се свакодневно одржавају и увек изгледају беспрекорно. Парастос Нјеговој светости данас ће служити викарни епископ хвостански Атанасије.

На трону Светог Саве патријарх Павле седео је 19 година. Преузео је пастирски штап 1990. године. Током наредне две деценије водио је Српску православну цркву и вернике кроз велика искушења кроз која смо сви заједно пролазили. Да у тешким временим пронађе најбољи пут помагало му је и искуство које је стекао на Косову и Метохији, где је готово четири деценије служио као владика рашко-призренски.

ЖИВОТНИ ПУТ ПАТРИЈАРХ Павле рођен је 1914. године у славонском селу Кућанци као Гојко Стојчевић. Школовао се у Тузли, Београду и Сарајеву, а ратне дане провео је у Бањи Ковиљачи и манастирима у Овчарско-кабларској клисури. Замонашио се у манастиру Благовештење 1948. године, а за епископа рашко-призренског изабран је 1957. године.

Скромност је вероватно прва реч на коју многи помисле када се сете покојног патријарха. Данас, чак и међу духовницима, тако ретку врлину стално је потврђивао. Возио се градским превозом или пешачио. Сам је кувао, шио, поправљао ципеле, а ниједан физички посао није му био ни стран нити тежак.

Мирно како је живео, напустио је и овај свет. Упокојио се у болничкој соби Војномедицинске академије, у сну, пошто је примио свету тајну причешћа. Нјеговој сахрани присуствовало је готово милион људи. Био је то достојанствен и жалостан догађај какав дуго није виђен у нашој земљи.


МИСЛИ ПАТРИЈАРХА ПАВЛА

* Не бранимо се од туђег зла злом у себи.

* Нама је боље да нестанемо као људи, него да опстанемо, биолошки да преживимо као злочинци и нељуди.

* Кад се човек роди, цео свет се радује, а само он плаче. Али треба да живи тако да, кад умре, цео свет плаче, а само он се радује.

* Човек не може да бира време у којем ће се родити и живети. Од њега не зависи ни од којих родитеља, ни од ког народа ће се родити, али од њега зависи како ће он поступати у датом времену: да ли као човек или као нечовек, без обзира на то у ком народу и од којих родитеља.


СЛУЖИ ПАТРИЈАРХ ИРИНЕЈ

ПОВОДОМ друге годишњице смрти патријарха Павла свету архијерејску литургију и парастос служиће поглавар Српске православне цркве Иринеј у београдској Саборној цркви. Служба у којој ће учествовати свештенство Архиепископије београдско-карловачке заказана је за седам часова.