НАРОД вам је родољубив. Не знам ни за један народ у којем легендарни национални јунаци толико живе у народној души као код вас. Народ вам је демократичан, и то заиста демократичан, а не на начин политичара. Међу вашим људима човек се цени онолико колико је човек, а не по ономе што су од њега учинили одело и титуле. Народ вам је поносан, али не и охол. Најзад, ви сте бистар народ, један од најбистријих које сам за живота видео.

Овако је о Србима говорио криминолог Рудолф Арчибалд Рајс, рођени Немац, који је приврженост и љубав према Србима доказао на најтежи могући начин. Рођен је 8. јула 1875, а умро 8. августа 1929. године. Положај доцента и богатог наследника на Универзитету у Лозани мењао је за место добровољца Моравске довизије која се повлачила преко Албаније и, касније, пробијала Солунски фронт.

 -Да бисте очували патриотизам, култу својих националних јунака додали сте још једно, скоро исто толико делотворно средство. Претворили сте своју религију у народну цркву, боље рећи, у народну традицију. Међутим, ви нисте религиозни. Нисте могли да прихватите Бога какав је у Библији, претворили сте га у вечног и свемоћног главара свог народа. Ако бих могао да у овој области употребим тривијалан израз, радо бих рекао да ваш бог носи оклоп и браду Краљевића Марка, шајкачу вашег ратника са Цера и Јадра, Кајмакчалана и Доброг Поља. Попови вам нису били нити јесу црквени људи, већ ватрени родољуби са свим врлинама и манама вашег народа.

После ужаса Првог светског рата, Рајс је у Женеву одвео и одшколовао 300 српске сирочади. У Прњавору је сазидао спомен-костурницу. Тек недавно, тамо је постављена његова биста.

Као прави пријатељ, Рајс се није либио ни да проговори о српским манама.

- Када стигну до министарског положаја, ваши политичари постају толико охоли да је то скоро смешно. Функционери су вам, по правилу, најгорег квалитета. Они стварају занимање од искоришћавања ваше склоности за страначку политику, па сада имате професионалне политичаре који на томе зарађују за живот. Ма, шта говорим - они згрћу богатство.

Поштоваоци његовог дела окупиће се у недељу испред скромног споменика у Кошутњаку, на дан његове смрти.

- Тестаментом је завештао да му срце почива на Кајмакчалану, да буде са својим друговима, борцима, због којих нас је и заволео. Касније су, 1941, његову урну уништили Бугари не заборављајући како је документовано описао њихове ратне злочине - прича историчар др Драгомир Пауновић. - Рајс је био имућан и врло угледан стручњак. Значајна каријера је била пред њим. По образовању је био хемичар, по професији криминолог. Све је то оставио, жртвовао могућност сјајног посла и удобног монденског живота због нас Срба. Заволео је Србију и нашу ослободилачку борбу са далеко надмоћнијим непријатељем.

Рајс је први упознао свет са злочинима које је направила аустроугарска војска у Мачви и Подрињу према српским цивилима. Згрожен размерама злочина, али и херојством српског војника, Рајс се прогласио за српског добровољца, постајући тиме, како је сам написао, „швајцарски добровољац српске војске, друг величанствених ратника Шумадије, Дунава, Мораве, Тимока и Вардара“.

- Истражујући злочине аустро-угарских трупа, Рајс је одлазио на стратишта, прегледао рањенике, посећивао бомбардована насеља, не одступајући ни за трен од своје заклетве да служи истини и правди. Као ратни репортер објављивао је чланке у тиражним европским часописима о страдању српског народа. Такво ангажовање на страни српске истине довело га је у средиште напада и претњи у земљама Централних сила, па чак и у неутралној Швајцарској - прича др Пауновић.

Рајс се са српском војском повлачио и преко Албаније, али о томе у извештајима није оставио ни трага, са намером да о томе напише књигу. Настављајући посао и на Солунском фронту, неуморно је обилазио српске трупе, одлазио на најопаснија места и слао извештаје.

Завршетак рата није за Рајса значио и крај мисије у Србији. Био је сведок и учесник изградње новог живота у похараној Србији. Ангажовао се у Министарству иностраних послова, Одсеку за документацију ратних злочина, и Министарству унутрашњих дела, где је основао двогодишњу полицијску школу. Тада су, почела, прва разочарања.

- Нјегов ентузијазам није могао да се уклопи у бирократску администрацију. Постао је вештак за фалсификоване новчанице у Народној банци у Београду. Критиковао је понашање политичара према бившим борцима и ратним инвалидима - објашњава саговорник „Новости“.

После готово деценије и по у Србији, саставља политички тестамент под насловом „Чујте, Срби!“ Овај својеврсни апел разочараног Рајса, написан 1. јуна 1928. године, на сопствени захтев могао је да буде објављен тек после његове смрти. Рајсова књига је дуго скривана од јавности, све до пре неколико година. До танчина је разоткрио сву неморалност тадашњих српских политичара и интелигенције.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације