ВЕЛИКИ успеси и медаље на међународним и домаћим такмичењима младих математичара, физичара, информатичара, резултат су великог труда и рада. Нјихов таленат, међутим, надограђују и увежбавају људи чија љубав и жеља за дечјим напредовањем, ове ентузијасте и чини посебним.


Они су професори београдске Математичке гимназије. За свој рад „обликовања генијалаца“ не добијају ни динар! Само просечну плату просветног радника.

ОГЛЕДНА ОДЕЛЈЕНЈА
ЗА само два огледна одељења седмог разреда основне школе при Математичкој гимназији пријавило се 90 ђака. Интересовање је велико, али могућности мале.
- Још пре шест година Министарство просвете донело је решење о увођењу огледа - каже Огњановић. - И данас радимо као оглед и никако да нас и званично признају и реше наш статус, што би решило и многе наше проблеме.


Иза имена Луке Милићевића, Душана Милијанчевића, Михаила Цекића, Теодора фон Бурга, Александра Васиљковића, Александре Димић и многих других, којима су медаље са светских надметања постале свакодневица, стоје имена њихових професорки - Мирјане Перовановић, Наташе Чалуковић, Душе Вуковић... Седмочлани „тим снова“, који ће за који месец кренути пут великих светских универзитета, окупио је директор Срђан Огњановић.


- Једина привилегија професора, који се баве најдаровитијим ученицима је мањи фонд часова, који се надокнађује додатном наставом - каже директор. - Оно што нашу школу препоручује код родитеља широм Србије, је управо чињеница да се овде додатно ради са децом. Дешава се да нам се јави ученик из Новог Сада са питањем „Да ли имате додатну наставу из физике?“ Када одговорим потврдно, они не могу да верују.


Врхунски професори не само да нису награђени за припремање ђака за такмичења, већ им је у опису посла (али не и зараде) и припрема наставног програма и уджбеника за ову гимназију, као и задатака за пријемне испите.

ПРАВИЛА
У ОСНИВАЧКОМ акту школе стоји да трећину професора Математичке гимназије морају да чине универзитетски професори. С друге стране закон то - не дозвољава. Просветна инспекција им за сада гледа кроз прсте, али ко зна шта ће бити сутра.

Срећа је наша да је већина предавача потекла из наших школских клупа и да се врло радо враћају у старе учионице. Ентузијазам и жеља да пренесу знање оно је што нас држи. Па замислите њихову срећу када после рада на факултету дођу у Математичку где ученици првог разреда на писменом реше задатке које не умеју многи студенти треће године - објашњава Огњановић.


Покретач свих путовања је професорка математике Мирјана Перовановић. За 10 година колико је у школи, ниједном није покренула питање дневница. Давно се помирила са чињеницом да Министарство просвете за међународна такмичења или нема пара или на захтеве запослених – ћути.


- Да није школе, родитеља и спонзора, вероватно на многа надметања не би ни отишли - каже Мирјана. - Никада нисам помислила да нећу и не могу. Повратна енергија, коју осетите од те деце, је нешто посебно. Када још препознате љубав коју и сами носите, онда компромиса нема.


Професорка информатике Душа Вуковић у Математичку гимназију се вратила после студија, 2002. године. Иако су услови за рад и опремљеност кабинета лоши, она стиже да води чак и међународне семинаре из програмских језика по читавом свету. Уклапа часове пре и после подне, са по двоје ученика за једним рачунаром, и код ње успеси наравно не изостају.


- И у ограниченим условима одлично се ради - истиче. - Сви смо као једна породица. Средња школа је време када се не преноси само знање, већ формирају личности тих младих људи. Зато им се у потпуности треба посветити.


Када дође време за пензију, настају проблеми. Школа често не може да нађе доброг професора. У таквој ситуацији су тренутно четири или пет наставника, које је тешко заменити. Млади кадар, који се доказује на универзитетима или институтима, тешко је наговорити да ради за плату од 45.000 динара.