Стари и Чича заједно

Иван ЛОВРИЋ

15. 05. 2010. у 20:58

Стари и Чича заједно
 У београдском Војном музеју, први пут после 70 година. На једном месту ствари Јосипа Броза и Драже Михаиловића

 После готово 70 година поново су се „срели“ Јосип Броз Тито и Драгољуб Дража Михаиловић. Када већ нису за дрвеним столовима у селу Ба успели да „исплету“ савезништво, судбина их је некако „саставила“ у стакленим витринама Војног музеја на Калемегдану.
И док је Тито годинама једна од главних фигура музеја, ове први пут са њим простор „дели“ Дража Михаиловић. Планирано је да „друже“ наредних месец дана, јер су, захваљујући БИА, ђенералове личне ствари привремено позајмљене Војном музеју.
- БИА је овај материјал први пут дала јавности на увид - објашњава потпуковник мр Иван Мијатовић, заменик директора Војног музеја. - Ми, иначе, искључиво представљамо историјска акта и факта, не улазећи у тумачења историје.
Посетиоцима Војног музеја биће доступно оно што је сачувано од Дражиних личних ствари, а годинама скривано у бункерима Удбе. Ту су, већ чувене, округле наочаре, „крштене“ много касније као „ленонке“. Ту су и његова муштикла, фотоапарат, сат „хелветија“, две бусоле - „Кадлец“ и „Безард“, војничка мапа... А и пиштољ „лугер парабелум“, као и „колт М 1911“.
Витрину са Михаиловићем „дели“ Никола Калабић - ту је смештен његов пиштољ „валтер П-38“.
Потпуковник Мијатовић, да не би било забуне, објашњава да је ова поставка генеза развоја војске од Првог светског рата до данашњих дана, а не само личности Броза и Михаиловића.
У стакленим витринама смештене су и личне ствари Јосипа Броза, које су обележиле његове ратне године. Ту је његова маршалска униформа са Виса, као и она коју је носио по ослобођењу. И, наравно, двогледи, наочаре, бусоле, коњско седло, неколико пари пушака и пиштоља. Обешен је и аутомат „шпагин“, дар црвеноармејаца Брозу.

ДВЕ ПОТЕРНИЦЕ
У Војном музеју су нам као један од ексклузивитета понудили немачку потерницу за Дражом Михаиловићем. Идентична је оној, много познатијој, за Титом. Исти формат, исти тип слова, као и сума којом су Немци уценили њихове главе - 100.000 ондашњих марака.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (4)

Tito 2.

16.05.2010. 09:50

Malo se zakasnilo, mnogi to nisu doziveli, netreba nikome da bude cudno da istinite podatke iznosi ustanova kakva je vojni muzej. Ratovali su jedno vreme zajednoi ako se na varam oko l9 meseci . Dobro sam pogledao postavku vojnog muzeja i za mnoge ce biti iznenadjenje da je zastava prva proleterske NOUB izvezena cirilicom. Dok je nas komentar pisam latinicom Novosti i dalje kao prvog dana koriste cirilicu, Koristio sam ih nekad da na zagrebackom sveuciulistu studente poducavam cirilicu. ne postoji ni jedan razlog da ne dodje do istinskog pomirenje i boraca jedne i druge vojske

Velimir

16.05.2010. 10:32

Eto,tako to biva u Srbiji,vlasnik kuce postaje podstanar u njoj i mora da se izvinjava uzurpatoru.General sa vojnom akademijom,Srbin koji se ponasao dostojanstveno i posteno,mora na prstima da ulazi kod Austrougarskog kaplara samoproklamovanog u ni manje ni vise u marsala.Mnogi se nadaju da ce im se vratiti oteta imovina i da ce isterati uljeze,a oni preuzeti svoja dobra,neka se zamisle kako ce to biti moguce pod ovakvim stanjem stvari ?

Milutin

16.05.2010. 12:29

Тити и Дража никада не мугу бити заједно, једино у Ноћи музеја. Први је био антисрбин, а други се борио за за слободу и краљевину српскога народа.

dr.mr

17.05.2010. 10:18

A u toj kraljevini je covek ziveo kao i u ovoj danas.Radnim vremenom od jutra do sutra(pa cak i deca),bez mogucnosti lecenja jer nisu imali pare,seljaci su orali drvenim plugovima i nadnicarili za 3kg brasna 1kg masti.Novac za zivot nabavljali prodajom kokoski i jaja.Naplata prekovremenog rada i godisnji odmor misaona cinjenica,a kapital bio u rukama 10/ ljudi.A ni svestenstvo nije bilo bolje jer su sve naplacivali.Mnogo slicno danasnjem kraljevstvu.Bila je to jedna velika beda.Pitajte stare ljude ako ce posteno reci.Nisam komunista,nepravdam nista jer moi nisu nazalost bili u onih 10/,a nisu ni danas.I stvarno mislim da bi se trebalo sve ratno dogadjanje vec jednom izmiriti za dobro srbiji i narodu.