УМЕТНИЧКИ легат се не одбија нигде осим у Сомбору, граду даровитих сликара. Неко је утврдио да је у овој вароши на северу Бачке у сваком тренутку могуће побројати барем 50 сликара. На врху листе, зна се - Милан Коњовић и Сава и Драган Стојков. Али, Сомборци као да нису сасвим свесни те уметничке привилегије.

Док је Коњовићу још 1966. пошло за руком да свом родном граду дарује галерију са својим именом у којој је више од 1.000 његових слика миљеница, отац и син Стојков, у сличном покушају, већ пет година наилазе на непремостиве препреке.
Упркос уговору који је са Стојковљевима 16. јануара 2004. склопио тадашњи председник Скупштине општине Јован Вујичић и једногласној, у три наврата потврђеној, одлуци градског парламента, галерија Стојкова у Грашалковићевој палати у центру града не само да још није заживела, већ је у њу градска власт, без објашњења, недавно уселила градска јавна предузећа и НВО.
- Немам довољно речи којима бих исказао своје незадовољство, осећам се посрамљено. Ништа не тражимо од свог града, напротив, желимо да му дарујемо 1.000 слика чија вредност прелази милион евра - резигниран је Сава Стојков, на чијим сликама још живе стари војвођански салаши и нахерени ђермови.
Уговором се Сомбор (“поклонопримац”) обавезао да ће двојици великих уметника уступити стари део палате Грашалковић у чијем би доњем делу, на око 700 квадрата, биле смештене Драганове, а на спрату Савине слике. А све то било би на свега двадесеак метара од чувеног Коњовићевог здања, које, као знаменитост, посећују туристи и многобројне екскурзије.
- Замислили смо да ово буде жива галерија у којој би се, осим изложби и гостовања врхунских сликара, одржавали и концерти и књижевне вечери. Али, изгледа, ништа од тога - резигниран је и Драган Стојков.
У протеклих пет година, од потписивања уговора о галерији па до до данас, у Сомбору су се мењали једино градоначелници. Прве две године трајао је спор са бившим власником палате, предузећем “Прехрана”, наредне две власт је игнорисала ову тему, а први конкретан, али ироничан потез повукао је градоначелник Јовић, уселивши у палату неколико невладиних организација и јавних предузећа.
- Скупштинска одлука за нас је обавезујућа, а једини проблем су финансије, јер су за адаптирање палате потребна велика средства - рекао је за “Новости” Јовић, не прецизирајући суму за адаптацију, али с обећањем да су нови станари ту само привремено, да спрече даље пропадање палате, и само док се не сакупи новац за реконструкцију палате и отварање Галерије “Стојков”. Када?
- Можда већ наредне године - каже Јовић, подсећајући на актуелну кризу и на чињеницу да сомборски буджет не прелази 1,6 милијарди динара. Адаптирање палате у овом кризном времену “појело би” петину буджета. Требало је, дакле, латити се посла пре пет година, чим је уговор потписан.

ПОНУДА ИЗ АПАТИНА
Како се ова сомборска брука надалеко прочула, Стојковљевима је стигла понуда из суседног Апатина и 100 километара удаљеног Новог Сада, да тамо отворе своју галерију. Буду ли двојица уметника прихватила једну од те две понуде, сомборским шором у наредних 100 година котрљаће се неславна анегдота о малом зеленом граду који, за разлику од целог света, није умео да цени двојицу знаменитих суграђана.

ЗБИРКА ОД 1.000 СЛИКА
Уговором који је још на снази, прецизирано је да Сава Стојков свом граду неопозиво поклони збирку својих радова која садржи 250 уља, 50 графика, 100 акварела и 300 цртежа, а његов син Драган, академски сликар, у свету хиперреалиста препознатљив по мотивима јабука и облутака, дарује по 100 уља на платну, цртежа и акварела. Свих 1.000 слика чиниле би Галерију “Стојков”.