ПАЦИЈЕНТ је у петак око поднева широм отворио своје жуте очи, затресао чупавом главицом и отворио кљун, бојажљиво тражећи храну. Операција на Ветеринарском факултету била је успешна: младунче орла змијара, старо четири месеца, којег су бахати ловци у источним деловима Вршачких планина устрелили у десно крило, опоравља се у кавезу Фонда за заштиту птица грабљивица, надомак Панчевачког моста.

Породица ове лепе птице - која је ретка у Србији, а налази се и на грбу Мексика - отишла је, као и сваке године, у Сахару. Тамо проводе зиму хранећи се змијама, мада нису имуни од уједа рептила. Овог јунака топлији крајеви неће видети све до пролећа, баш као ни родни Вршачки брег. Тада ће, надају се сви, поново почети да лети, па ће бити враћен у своје станиште.
Младунче су, два дана после рањавања, пронашли чланови Природњачког друштва „Геа“ из Вршца, који су га пратили од рођења.
- Кост крила му је сломљена на два места - објашњава др Саша Маринковић, први човек Фонда за заштиту птица грабљивица, организације чијих се око стотину чланова већ пола деценије бори за угрожене врсте. - Оперисао га је др Југослав Васић са Ветеринарског факултета, један од најбољих стручњака код нас. Скратио му је крило и у њега уградио посебну жицу. Велике су шансе да полети на пролеће.
Рањени орлић, чије ће бело перје временом потпуно пожутети, у петак је ручао млевено месо, и то из руке др Маринковића и репортера „Новости“. Изгледа питомо, мада зна да се накостреши када му превише приђете.
- Не знам како ће се понашати када му анестезија потпуно прође. Можда буде и агресиван - каже др Маринковић. - Код птица је све то индивидуално. Баш као и код људи...
У овом несвакидашњем „азилу“ за птице, годишње борави и до 80 животиња. Обично су то младунци који испадну из гнезда, или нешто старији, које ентузијасти и шумари пронађу по Србији.
- Најчешћи гости су нам соколићи, ћукови или јастребови мишари. Лане је овде становао и ретки орао крсташ, из Словачке, који је незгодно „атерирао“ код Фрушке Горе - прича др Маринковић. - Настојимо да све птице вратимо у природу, у њихов животни простор.
Прави азил за угрожене птице у Србији постоји само у Суботици, при тамошњем зоолошком врту. У Фонду су направили овај „приручни“, али имају идеју да обезбеде велики простор на Великом ратном острву. То би, кажу, био прави рај за птице, па чак и „реконвалесценте“ попут овог вршачког орлића.

ИМЕНА
ПРАКСА у Фонду је да свакој птици дају име, у зависности од тога одакле је дошла и куда се запутила. Тако су овде становали један Живко, па Хрвоје, „Црногорац“ Нјегош. Птици која се запутила у Израел дали су име Хаджи. У случају последњег госта, реч имају пријатељи из Вршца, који су га спасли од смрти.

ПРИЈАВА
МИЛИВОЈ Вучановић, ренджер у природном добру Вршачке планине и орнитолог аматер, каже да ово није први случај напада.
- Пре осам година у криволову је убијен одрастао мужјак - наводи Вучановић.