НИШКИ лагуми, годинама уназад, представљају тајну. Чињеницу да они постоје нико не побија, али шта се све у њима крије, колико су дуги и где се све простиру нико, засада, не може са сигурношћу да каже. Мистерија је то и за археологе и историчаре који углавном о њима говоре уопштено и неодређено.

Млади књижевник Дејан Стојиљковић, својим најновијим романом "Константиново раскршће" који се бави догађајима у Нишу, с краја Другог светског рата, бацио је ново светло на таму подземних ходника, катакомби и тајних пролаза. И без обзира на то што је реч о књижевном делу, а не историографском спису допринео је да се о лагумима почне све гласније да говори.
- Тема о лагумима била ми је изузетно занимљива и зато сам покушао да о њима сазнам што више - каже Стојиљковић. - У неке сам улазио са пријатељима, али нисам далеко стигао, јер је за то потребно много више од добре воље. Пре свега треба имати добру опрему.
Ипак, трагајући за истином Стојиљковић је сазнао да су нишки лагуми постојали још у римско доба и да су се у њима, од прогона, крили хришћани. Извесно је да су се користили и у војне сврхе. Турци су посебно водили рачуна о њима, а многе су и сами изградили.
- У турским списима из доба грађења нишке Тврђаве набројани су поименце лагумджије, људи који су доведени из Цариграда како би били на располагању градитељима утврђења - каже Стојиљковић. - Након што је Ниш пао у руке Аустрије, лагуме је градио барон Де Мореса, човек који је такође заслужан и за грађење београдских лагума.
Према речима Стојиљковића, подземни ходници иду од центра Ниша ка периферији. Неки пролазе и испод корита Нишаве, а један од њих води и до брда Виник, које се простире северозападно од града.
- И данас су уочљиви излази из ових ходника, а управо кроз њих је у време Чегарске битке прошла турска артиљерија и појачање од 20.000 војника које је напало десно крило Синђелићевог шанца на Чегру - говори Стојиљковић.
Занимљиво је да, после ослобођења од Турака, српске власти нису предузимале никаква истраживања све до 1921. године када је организована прва експедиција која је ушла у лагуме и била запањена њиховом дужином и дубином.
- Постојао је детаљни извештај о овој експедицији и он би требало да се налази у поседу Народног музеја у Нишу, али је регистар са том документацијом празан - тврди Стојиљковић, додајући при том да нико не зна када су нестала та документа.
Постоји неколико улаза у ходнике испод Ниша. Неки од њих су у зидинама Тврђаве, али су или тешко приступачни или запечаћени. Говори се и о томе да се у лагуме улазило из подрума садашње зграде Универзитета у Нишу, која је некада била седиште Моравске бановине, а за време Другог светског рата немачке Фелдкомандантуре 809. Међутим, ти улази су давно запечаћени и садашњим корисницима ове зграде нису познати.

БАГЕР У ЛАГУМУ
- Археолози се никада до сада нису на организован начин бавили истраживањима лагума, јер за то није било објективне потребе - каже за "Новости" Тони Чершков, археолог Завода за заштиту споменика Ниша. - Приче о подземним ходницима углавном су пренадуване, посебно о онима који воде ка Винику. У Тврђави има подземних просторија у којима су Турци чували барут, муницију и оружје. У неке од њих сам и ја улазио. Догађај од пре неколико година када је на подручју између Бубња и Ледене стене један од багера, пропао у подземни тунел сведочи да су неки од тих ходника постојали. За озбиљније закључке потребно је много више времена и рада.