НА 21. километру од Сремске Митровице, надомак Дивоша, налази се Кувеждин. Једини манастир у Србији, који је посвећен Светом Сави.
Ту, на обронцима Фрушке горе, пуна четири века чува своју историју од заборава, а верницима широм отвара врата, да их баш на месту где је некада боравио и Свети Сава, у молитви, светитељ "бодри чистим срцем и води мудрим рукама."

- Од када је половином 16. века манастир основао српски војвода и последњи српски деспот Лазар Штиљановић, више пута је кроз историју спаљиван и рушен - прича настојатељ Кувеждина јеромонах Варнава, док показује старе, рушне зидове некадашњег конака, верне сведоке богате и бурне историје манастира.
Према његовим речима, Кувеждин је од оснивања до 1923. године био мушки, а само у периоду до 1943. године женски, када је у њему боравило 80 српских и руских монахиња.
- У то време Кувеждин је имао најбогатију библиотеку, а монахиње су направиле чак своју пекару и кухињу за сироте, коју су Немци претворили у барутану. Одлазећи, минирали су и манастир и манастирски конак, па је прва обнова кренула тек 1972. године, а озбиљнија изградња 1992. године - прича јеромонах Варнава.
Иако је Завод за културу и споменике из Новог Сада притекао у помоћ, потребно је још доста времена и улагања да поврати стари изглед и сјај. Од десетак просторија, у функцији је седам, јер три "нагриза" влага старог зида конака. Ипак, најнеопходније је уређење цркве, којој су одрађене само фасаде.
- Црква је недавно покривена, али је још без струје, пода, ентеријера. Нисмо поставили ни све прозоре, четири недостају... Опомињали су ме што служим литургију у подруму, али су се на Савиндан и сами верници уверили да је то најбоље решење, јер у цркви дува са свих страна - прича наш саговорник, подсећајући на то да би уз мало средстава људи добре воље Кувеждин могао поново да оживи.
У овом манастиру сваки путник намерник је добродошао. Иако уз јеромонаха Варнаву о Кувеждину брину само још један искушеник и две искушенице, верници га радо посећују. Наш саговорник подсећа на то да сваке недеље литургији присуствује око 70 верника, а о већим празницима и за манастирску славу окупи се и око 350 људи.
- Углавном долазе због молитве и Савиног извора, јер се верује да је лековит. Путнике из далека уз послужење "окрепимо" и духовношћу, а нарочито нико не остаје равнодушан према фрескама, које је осликао наш искушеник Ненад Тошић, иначе иконописац. Уосталом, зар је битно ко смо и одакле долазимо, најважније је да будемо људи - поручује јеромонах Варнава.

УЈЕДИНИТЕЛЈ СВЕГА СРПСКОГ
ЕПИСКОП сремски Василије у обраћању српској омладини поводом Савиндана, помињући Кувеждин, поручио је:
- Као што Светосавље чини основу српске историје, традиције и културе, страдање, а поготово обнова манастира Кувеждин и других наших светиња, опомињу нас да је Светосавље уједињавало, а не делило. Да је грејало, храбрило, инспирисало и учило. Зато у кувеждинском храму запалите свећу нашем великом светитељу и помолите му се...