Неимари граде за трећину више него лане: Грађевинска индустрија у нашој земљи данас запошљава више од 100.000 радника

С. Булатовић - Ј. Субин

понедељак, 02. 03. 2020. у 13:35

Неимари граде за трећину више него лане: Грађевинска индустрија у нашој земљи данас запошљава више од 100.000 радника
Овај сектор у бруто домаћем производу учествује са пет процената. У 2019. раст од 35 одсто

ГРАЂЕВИНСКУ индустрију Србије данас чини око 11.000 привредних друштава која запошљавају више од 100.000 радника. Према подацима Републичког завода за статистику вредност изведених грађевинских радова у 2018. години на територији Србије повећана је за 13,9 одсто, у односу на 2017. годину. Док је у претходној, 2019. години, она повећана за 35 одсто у односу на 2018.

Како прича Ивана Вулетић, секретар Удружења за грађевинску индустрију, грађевинарство је у бруто домаћем производу Републике Србије у 2018. години учествовао 4,5 одсто, што је за 0,4 процента више у односу на 2017. годину, док у 2019. години, он износи више од пет одсто. Тако је, према подацима Агенције за привредне регистре, у сектору грађевинарства, регистровано скоро три одсто више компанија него 2017, које су, у истом периоду, запослиле за 6,4 одсто више радника.

- Није потребна тешка математика да се закључи да грађевинарство из године у годину бележи константан раст - говори Вулетић. - Према подацима АПР у сектору грађевинарства, тренутно је активних 9.838 привредних друштава, а активних предузетника је 24.846. Како је, у наредном периоду у Србији, најављен наставак инвестиција, посебно у инфраструктуру, очекујемо да се овакви, позитивни трендови у грађевинарству наставе.

Примера ради, према Извештају Фискалног савета из октобра 2019. године, Србија је завршетком Коридора 10 и дела Коридора 11, добила мрежу ауто-путева дужине око 900 км, наставља Вулетић. Према подацима РЗС, наша земља је 2006. године имала мрежу ауто-путева дужине 374 км, док је у последњих десет година та мрежа повећана за више од 400 километара новоизграђених ауто-путева.

- Најчешће теме са којима смо се сусретали у разговорима са представницима грађевинских компанија су многобројни предлози за побољшање и унапређење пословања - истиче Вулетић. - Тиме би тржиште било још боље уређено и побољшао би се пословни амбијент. Када је реч о сигурности инвеститора и извођача радова, у наредном периоду, потребно је појачати мере контроле, како би се сузбила нелојална конкуренција, подстакле домаће компаније на заједничке наступе, како у земљи, тако и у иностранству. Уз то, потребно је анализирати питања наплате ПДВ, банкарских гаранција...

Такође, сматра наша саговорница, велику помоћ привредницима представљале би субвенције или извесне олакшице за куповину нових машина и опреме. О томе је било говора и на састанку одржаном са представницима грађевинске привреде, у Министарству грађевине.

- У многим земљама постоје олакшице у вези са приступачнијим условима за стамбене кредите, за куповину нових станова, чиме се подстиче развој грађевинске индустрије, у области стамбене новоградње - објашњава Вулетић. - Тиме се уједно помажу и купци станова. Наравно, енергетска ефикасност је неизбежна тема у савременом свету, и она такође, уз увођење извесних субвенција може бити начин да се помогне грађевинској индустрији.

Према подацима Министарства грађевине, после увођења новог модела за издавање грађевинских дозвола - ЦЕОП, број издатих грађевинских дозвола је, у последње четири године, повећан чак три пута - са 7.668 у 2014. години на 21.824 у 2019. години.

- Поменути резултати би, по мишљењу грађевинаца, у наредном периоду могли бити побољшани успостављањем потпуне дигитализације рада у овој области - каже Вулетић. - Недостатак и одлив квалификоване радне снаге је проблем са којим се, већ дуже време, суочава читава грађевинска привреда у читавом региону. У Србији је овај проблем лако уочљив, посебно с обзиром на то да појачана инвестициона активност у грађевинском сектору у Србији, у претходном периоду директно утиче на већу потражњу радника за извођење грађевинских радова.

Ипак, према подацима РЗС, забележено је 104.075 запослених у сектору грађевинарства, у првих девет месеци 2019. године. То је за 9,8 одсто више у односу на број запослених у првих девет месеци 2018. године. Осим недостатка квалификоване радне снаге, тржиште грађевинских радника суочава се и са проблемом недовољног броја ученика уписаних у грађевинске средње стручне школе, упозорава Вулетић.

- Укључивањем што већег броја компанија у систем дуалног образовања ученици би кроз праксу током школовања били припремљени за рад на грађевини одмах по завршетку школовања - сматра Вулетић. - С обзиром на повећану тражњу на тржишту рада, у грађевинарству посла свакако има. Такође, постоји иницијатива грађевинских компанија, да, уз одређене олакшице - субвенције, у оквиру компанија буду формирани центри за обуку и преквалификацију радника у грађевинарству. Потребно је и интензивније упознавање деце и родитеља са образовним профилима и могућностима запошљавања у грађевинарству, приликом уписа у средње школе. Зато, настојимо да кроз Удружење, на најбољи начин, заступамо интересе привредника почев од пружања подршке и одговора на текућа питања, преко покретања иницијатива за измене и допуне законских прописа, учешћа у раду радних група у надлежним министарствима.

СУВОМОНТАЖНА ГРАДЊА

ТОКОМ 2019. године, Удружење за грађевинску индустрију је, са Групацијом суве градње РС, припремило и издало књигу "Сувомонтажна градња, Стандардизовани описи радова, правила за обрачун и нормативи", помоћу које ће извођачи радова прецизније креирати понуде за обављање послова, а сами радови ће бити квалитетније изведени применом правила датих у књизи.

- У циљу дигитализације, у оквиру грађевинске индустрије, покренули смо иницијативу за увођење могућности за електронско вођење грађевинског дневника и грађевинске књиге - говори Вулетић. - У комуникацији смо са НАЛЕД поводом пројекта за увођење олакшица за пријављивање сезонских радника у грађевинарству. У наредном периоду наставићемо да кроз повезивања релевантних актера поспешујемо трендове раста у грађевинском сектору.