ПРИВРЕДНИЦИ из Сремске Митровице и окружења током децембра су имали прилику да од стручњака из разних области добију одговоре на све недоумице и изазове с којима се сусрећу у својим делатностима, као и савете о најбољим начинима за унапређење конкурентности и услова пословања. Шеста по реду конференција "Пословни скок" одржана је први пут у овом граду. О значају целе регије говоре подаци да на територији коју покрива Регионална привредна комора Сремског управног округа, чија бруто додата вредност износи 1,3 милијарде евра, послује 3.800 привредних друштава и 10.000 предузетника.

Предраг Мујкић, директор РПК Сремска Митровица, улогу Коморе види у неопходном повезивању привредника, као и у унапређењу сарадње између привреде и локалних самоуправа, али и осталих институција на републичком нивоу.

- Улога РПК Сремска Митровица је да, кроз принцип двосмерног партнерства у функционисању, планира, доноси и спроводи одлуке ближе привреди и у сарадњи са привредом, гледајући сваку општину појединачно, али и општине Срема као једну регионално заокружену целину - наводи Предраг Мујкић.

На питање какви су планови Регионалне привредне коморе Сремска Митровица, директор Предраг Мујкић одговара да су то заступање и заштита интереса привреде.

- Можда звучи уопштено, али је тако - наводи Мујкић. - Кроз примену дуалног образовања у средњим стручним школама гледамо да у складу са потребама привреде утичемо на дефинисање уписне политике. Обиласком компанија и одржавањем стручних скупова, идентификујемо проблематику с којом се суочавају привредници и дефинишемо и предлажемо могућа решења. Извозно оријентисаним привредним друштвима издајемо потребну документацију у РПК, што битно смањује утрошак времена и средстава.

Када је реч о издавању АТА карнета - једноставног међународног царинског документа за привремени извоз и увоз робе, засада РПК издаје само додатне листове, али ускоро ће издавати и корице. Регионална комора издаје привредницима и квалификовани електронски сертификат и омогућава им учешће на сајмовима у земљи и иностранству.

Прерађивачка индустрија, снабдевање електричном енергијом, гасом и паром и снабдевање водом, са 32 одсто најзаступљенији су у структури привреде Сремског управног округа. Али обнављањем постојеће и изградњом нове мреже магистралних и регионалних путева, железнице и водног саобраћаја (Сава и Дунав), као и ваздушног саобраћаја (близина Аеродрома "Никола Тесла"), расте удео трговине на велико и мало, саобраћаја, складиштења и туризма. Модернизација пољопривреде и примена ИТ решења резултираће повећањем приноса, а самим тим и учешћа пољопривреде у привредној структури.

Конференција "Пословни скок" до сада је одржана у шест регионалних комора. Прва је одржана у мају у Крушевцу, а потом су уследиле конференције у Ваљеву, Суботици, Ужицу, Крагујевцу и Сремској Митровици. Намењена је власницима и директорима компанија, руководиоцима сектора продаје, финансија, производње и развоја, али и осталим запосленима који желе да унапреде личне и компанијске резултате пословања.

- Имајући у виду да је "Пословни скок" у текућој години организован у шест регионалних комора, на основу посећености и реакција учесника потврђено је да је конференција садржајем и концептом испунила очекивања привредника. Посебно због тема битних за свакодневно пословање, почев од законске регулативе, финансија и пореског система, преко ИТ и дигиталне трансформације, саобраћаја и логистике, доступних извора финансирања, до области продаје и људских ресурса - каже Оливера Коминац, самостални саветник у Центру за стратешке анализе, аналитику, планирање и публикације ПКС.

Она истиче да се показало да је овај формат за привреднике одговарајући, о чему говоре број и структура учесника, који су исказали задовољство с обзиром на то да су кроз дискусије са предавачима појашњена многобројна питања и изазови с којима се сусрећу у пословању.

- Уз то, исказано је интересовање за наредни круг и нове теме у 2020. години - наводи Оливера Коминац. - Привредници су највише заинтересовани за доступне изворе финансирања и подстицаје, процес дигитализације и развој кадрова. Највећи изазов привредника су недостатак квалификоване радне снаге, наплата потраживања и тржишни ризици с којима се сусрећу у пословању.

ВОДЕЋЕ ПРИВРЕДНЕ ГРАНЕ

ВОДЕЋЕ привредне гране Сремског управног округа су прерађивачка индустрија, пољопривреда, трговина, туризам и саобраћај и складиштење. У оквиру пољопривредне производње доминира гајење житарица, индустријског биља, воћа, винове лозе, поврћа и дувана.

Сремски округ је у 2018. години имао више од 211.000 ноћења туриста. Извоз је у 2018. достигао 1,4 милијарде евра, уз међугодишњи раст од 17 одсто. Робни увоз износи 1,4 милијарде евра. Водећи спољнотрговински партнери су Италија, Немачка, Холандија и Кина.

ПЛАНОВИ

ЗА све управне округе у Србији, у које спада и Срем, инвестиције су значајан извор привредног развоја, раста производње, извоза, запослености, модернизације и прихода.

- Њихов велики економски значај огледа се у томе што дају сигнал другима да наш регион поседује одређене перформансе, економску будућност и да се улагање може показати као профитабилно - каже Мујкић. - Већ пет година заредом бележимо повећање инвестиционог удела, при чему страни капитал у структури има већи удео, али није занемарљив ни удео капитала домаћег порекла. Да је Сремски округ добра локација за нове инвестиције, говори нам велики број присутних домаћих и страних инвеститора, а њихова имена су најбоља промоција Срема као дестинације за нове инвестиције.