САВЕТ за координацију активности и мера за раст бруто домаћег производа, који је Влада форимрала пре две године, ради на проналажењу начина да се убрза раст српске привреде. У том послу, од прошле године, учествује и Привредна комора Србије. Преко ње до надлежних стижу проблеми и потребе привреде. Само током ове године ПКС је покренула више од 100 иницијатива за унапређење прописа. Прихваћено их је и спроведено 35.

ПКС верује да Савет даје резултате. У првој половини године БДП је порастао мање од три одсто, али је у трећем кварталу он достигао скок од 4,8 одсто.

- Имајући у виду релативно спорији привредни раст у прва два квартала ове године, убрзању привредне активности у другом полугодишту је у знатној мери допринео Савет за БДП - сматра Михаило Весовић, директор Сектора за стратешке анализе, аналитику, услуге, сервисе и пакете производа ПКС. - Он је омогућио да бројни производни процеси и инфраструктурни пројекти буду ефикаснији, односно да се одвијају несметано. Савет за БДП је тело за координацију мера економске политике. И пореске, царинске, па и подстицајне, а све у циљу подршке расту бруто домаћег производа. Саветом председава председница Владе Ана Брнабић, а као чланови у његов састав улазе представници релевантних министарстава и Владиних агенција, као и представници најзначајнијих локалних самоуправа и јавних предузећа. Акценат је на такозваним инстант мерама, односно мерама које ефекат треба да дају у кратком року, као и на системским мерама које треба да воде одрживом расту БДП-а.

Задатак јој је да кроз контакте са чланицама детектује и анализира актуелне проблеме и потребе привреде, као и да их презентује носиоцима економске политике.

- Савет је формирао радне групе у оквиру најзначајнијих привредних делатности, металској, хемијској, прехрамбеној и грађевинској индустрији - објашњава Весовић. - У њима учествују значајне компаније, чланице ПКС, као и представници ПКС и ресорних министарстава. Савет за БДП, као канал комуникације од посебног значаја, доприноси ефикасности у реализацији иницијатива привреде и омогућује да се "глас привреде" чује на највишем нивоу. Међу најзначајнијим реализованим иницијативама издвајају се значајно смањење или укидање увозних царина на поједине сировине и полупроизводе, посебно у прерађивачкој индустрији; ефикаснији третман и проток робе на границама у друмском теретном саобраћају, као и измене релевантних закона које ће у наредном периоду довести до веће заштите инвеститора, увођење нових видова финансирања микро, малих и средњих предузећа, као и побољшања ситуације у вези са дефицитарним кадровима.

Весовић верује да треба наставити са подршком привредницима да повећају своје производне капацитете како би задовољили растућу тражњу на домаћем, регионалном и међународном тржишту. Томе у прилог иде подршка интернационализацији пословања кроз промоцију привреде, потписивање споразума о трговини са ваневропским тржиштима, решавање проблема недостатка радне снаге. Он је најприсутнији у грађевинској и прерађивачкој индустрији. Треба наставити унапређења пословног окружења кроз ефикаснији систем администрације и судства, као и већу предвидивост.

Фото Танјуг/Д.Голл

- Од посебног је значаја наставак подршке домаћим и страним инвеститорима, уз привлачење дугорочних инвестиција, технолошки интензивних, које носе већу додату вредност - напомиње Весовић. - Одржање макроекономске стабилности, уз даље унапређење кредитног рејтинга земље би требало суштински да допринесе, посебно када су у питању стране директне инвестиције. Кредитни рејтинг Србије је тренутно ББ+, са позитивним изгледом да у наредној години дође до даљег унапређења. С обзиром на то да је Србија тренутно само један ступањ испод инвестиционог нивоа, за очекивати је да Србија као прва на Западном Балкану уђе у инвестициони ниво до краја наредне године.

ПКС ће се и убудуће залагати за смањење пореског оптерећења зарада, враћање пореских кредита и смањење пореза на добит правних лица, како би се конкретно стимулисала привредна активност, реинвестирање и нова улагања. Привредни раст Србије ће се у наредном средњем року заснивати на инвестиционој активности, порасту извоза и већој личној потрошњи.

РЕАЛНА ОЧЕКИВАЊА

ПРИВРЕДА оцењује да су реална предвиђања Владе да ће она наредне године расти четири одсто.

- Имајући у виду да ће ове године стопа раста БДП-а бити изнад иницијално пројектоване од три и по одсто, као и да се у наредној години очекује опоравак европске привреде, сматрамо да је пројекција раста од четири одсто у наредној години реална - каже Михаило Весовић. - Овоме ће свакако допринети и одржање ниских каматних стопа на међународном тржишту капитала, наставак инфраструктурних улагања у оквиру "новог инвестиционог циклуса" Владе, као и експанзивна монетарна политика НБС.

МОЖЕ И ВЕЋИ РАСТ

ПРЕМА студијама Светске банке, потенцијал Србије је убрзање од пет до седам одсто.

- Поред интерних фактора који условљавају такав раст, као што су структурне реформе, решавање проблема недостатка радне снаге, прилагођавање образовног система потребама привреде итд, постоје и они екстерни фактори који лимитирају потенцијал Србије - истиче Михаило Весовић. -

Извоз Србије би у 2019. години био већи, а самим тим и БДП, да није било квота на увоз челика у ЕУ, као и косовских такса. Протекционистичке мере као и регионалне политичке тензије треба да буду превазиђени како би се привреда несметано развијала и приближила своме потенцијалу.