ПОСЛЕДЊЕ "герилске акције" Бошка Обрадовића, које је спроводио на своју руку, довеле су до тога да му не само поједини партнери из Савеза за Србију окрећу леђа, већ га напуштају и најближи сарадници у странци.

У врху Двери већ дуже тиња незадовољство због политике и потеза које спроводи Обрадовић, посебно због његовог чврстог везивања за СзС и Драгана Ђиласа, као и због његовог "кокетирања" са изласком на изборе. Кап која је прелила чашу наводно је штрајк глађу на степеницама парламента, око којег се Обрадовић није консултовао са најближим сарадницима у Дверима.

НОГО ОТИШАО ЗБОГ ЂИЛАСА НЕКАДА други човек Двери Срђан Ного напустио је покрет прошле године, такође незадовољан "утапањем" странке у Савез за Србију. Тада су Двери остале без посланичког клуба, а између Нога и Обрадовића започео је "тихи рат" за заузимање позиције на десном делу политичког спектра. Уз Обрадовића су, засад, остали шеф Извршног одбора Борко Пушкић и посланици Иван Костић (који се и придружио страначком шефу у штрајку глађу) и Марија Јањушевић.

Све ово су, како сазнајемо, били разлози да његова практично десна рука, Југослав Кипријановић, прошле недеље поднесе оставку на место администратора Градске организације Двери у Београду. Оставку је истог дана, 21. маја, поднео и Радош Пејовић, администратор Покрајинске организације странке у Војводини.

Међутим, није тајна да је међу кључним функционерима Двери од старта била веома "танка" подршка стратегији да се странка придружи опозиционом блоку који је формирао Ђилас. Против тога је био чак и Костић, који је уочи одлуке о уласку Двери у СзС поручивао да је "таква одлука лоша и да нема поверење у људе који су у протеклом периоду уништили Србију".

Због тога што се Обрадовић, како кажу наши извори, "посветио каријери бунтовника у СзС", потпуно је запоставио покрет на чијем је челу, који је протеклих месеци напустило на стотине чланова широм Србије.