Председница ЦЕАС-а Јелена Милић констатује да је Србија сада та којој се не жури много по питању решавања односа Београда и Приштине, те је потпуно логично да каже - ''не'', ако евентуално решење за КиМ не буде задовољавајуће по њене интересе.

Милић тако одговара на питање ко тренутно има највише мотива да пожурује решење око КиМ, како види даљу улогу изасланика САД Ричарда Гренела за дијалог Београда и Приштине, као и поруке министара спољних послова Француске и Немачке о хитној потреби наставка дијалога.... те има ли неко у Европи неко "готово решење" које би да понуди, што претпоставља председник Александар Вучић, који има на уму неки предлог за који је сигуран да ће морати да га одбије.

Милић оцењује да је најпаметније да Србија покуша да са самом собом нађе консензус, а затим са америчком администрацијом, па да препусти америчкој администрацији да тражи консензус са Косоварима и са Евопрљанима.

"Нисам видела да нека тема попут евентуалне корекције административне линије толико пута буде ''сахрањена'', и да се толико критикује. Рекла бих да се жури одређеним круговима у Немачкој и онима који се надају функцији у некој новој администрацији САД, да би заштитили своје наслеђе од пре 20 година", рекла је Милић.

Према њеним речима, од Ричарда Гренела, доскора амбасадора САД у Немачкој, сада се може очекивати да више времена и динамике посвети питању односа Београда и Приштине.

"Гренел је изузетан дипломата, који је рекао да је његова улога да постави економске темеље, за којима би дошао политички спораузм. То је поруку лидерима у региону да и они имају фелксибилнији приступ као и САД, а заузврат, Америка ће им бити подршка, а земље региона имати финансијске и политичке користи", рекла је Милић.

То је, каже, ''вин-вин'' ситуација и прави пут, оцењује Милић је приближавање САД-у, у случају компромиса са Косовом у интересу свих који заговарају европинтеграције Србије на дуге стазе.

Милић истиче да је јако добро што је администрација Доналда Трампа поставила заменика помоћника државног секретара за Европу и Евроазију, Александра Гренела, који има задатак да успостави односе са Бриселом, који су били поремећени, на шта се овде , каже, овде није посебно обратила пажња а

"Тако ће Метју Палмер сада имати више времена и енергије за питање Западног Балкана, а Ричард Гренел за преговоре Београда и Приштине, што је очито један од његових кључних задатака у изборном периоду", рекла је Милић.

Указује да Гренел одлази из Берлина са "одличнимнаслеђем и резултатима", али и додаје да, ако Трампу сада треба нека велика спољнополитичка победа - то ће пре бити нешто у вези са Украјином, него нешто у вези са политиком по питању југоисточне Европе. Додаје да се политика САД према Југоисточној Европи, а пре свега Западном Балкану, у континутитету "слична и добра", те да Америка није променила свој став по питању независности Косова, али је показала мало више разума за српски случај.

"Београд сада показује изузетно велику дозу кооперативности, рационалности да промени донекле ситуацију и наратив и да промени нешто за Србе на КИМ, за Србију, и да сачува своју западну оријентацију. Београд треба да настави са том политиком, чак и ако Трамп изгуби изборе", рекла је Милић.

Милић примећује да су у писму Француске и Немачке у којем се позива на хитну обнову дијалога Београда и Приштине занимљиве две ствари - не спомиње се улога САД, али се спомиње Бриселски споразум, чију главну одредбу о оснивању ЗСО, Приштина годинама не испуњава.

Подсећа да у званичном саопштењу ЕУ из марта постоји реченица да ће се насавити сарадња са партерима, пре свега са САД, али се сада, каже, партнерство са САД не спомиње, иако се може претпоставити да се на Америку односи референца да "нема брзих решења".

"Имамо ситуацију да се седам година не примењује главна одбредба Бриселског споразума, обавеза Косова да се формира ЗСО, а ни у писму, а ни у реторици немачких званичника, коментатора, медија не спомиње се одговорност приштинске администарције за то", каже Милић.

Зато указује да Београд има легитиман аргумент да се побуни и да запита - колики је кредибилитет ЕУ, која сама себе назива у писму "једини поуздан партнер", ако за седам година Приштина кључну ствар није испунила, а Београд је притискан за енергетски споразум.