Потпредседник Владе Републике Србије и министар унутрашњих послова Небојша Стефановић огласио се поводом изјава Драгана Ђиласа о српској полицији.

„Драган Ђилас данас је показао, не само да не познаје шта је све српска полиција урадила у претходним годинама, већ и да не пропушта прилику да на најбруталнији начин покуша да понизи полицајце и руководиоце у полицији, овога пута инсинуирајући да они у суштини не раде ништа.

То да Драган Ђилас не поштује и неће поштовати законе Републике Србије и да га закони и владавина права не интересују, то смо знали одавно. Баш као када је и пре 15 година бахато покушавао да понизи саобраћајног полицајца који је само обављао свој посао, и данас је наставио да буде исти бахати тајкун, увек демонстрирајући да је изнад закона и изнад других грађана.

Ипак, више бих желео да се осврнем на лажи које је данас изнео о српској полицији и њеним активностима, јер нећу да дозволим да један бахати лажов на било који начин понижава честите српске полицајце, поготово не оне који су у служби провели три деценије.

Наиме, када говоримо о запленама наркотика, у време када је Драган Ђилас био власт и то у свим својим агрегатним стањима, пошто ми је много лакше да набројим где није био власт, и када су његове приватне фирме правиле милијарде, нарко-дилери и шефови криминалних кланова су Београд и Србију видели као „Меку и Медину“ и најбоље уточиште од гоњења свих полиција света. Данас не смеју да промоле нос на улице српских градова.

Што се тиче количина заплењених наркотика, у време власти Драгана Ђиласа, на годишњем нивоу српска полиција, нажалост, захваљујући недовољној подршци своје тадашње Владе и државе, није пленила више од једне или две тоне дроге. Припадници МУП-а само прошле године, запленили су 7,3 тоне наркотика на територији Србије и ухапсили више од 800 дилера, а у претходне две више од по четири тоне у свакој години.


Што се тиче две тоне кокаина из свог времена, које помиње Драган Ђилас, заплењене су, али у Уругвају. Таквих међународних акција српска полиција у последњих шест година имала је на десетине.

Подсетићу вас само да су 2015. са шпанским колегама у акцији „Винету“ запленили 3,5 тона кокаина, да су у јулу прошле године учествовали у међународној акцији у којој је у Базелу и Хонг Конгу заплењено више од тоне кокаина, а у последњој у фебруару ове године са колегама из Шпаније, Велике Британије Словеније, Бразила и Црне Горе на територији Обале Слоноваче 411 килограма кокаина. Тако да су и те две тоне о којима Ђилас говори значајно слабији резултат.


Што се тиче кавачког и шкаљарског клана, данас не постоји ниједан вођа било ког клана у Србији који се овде слободно шета, што није био случај када је Драган Ђилас био апсолутна власт у нашој земљи. Без обзира што је полиција и тада покушавала да ради свој посао, корумпирани врх државе и државног апарата, није им омогућио подршку да у томе буду и успешни. Мала количина заплењених наркотика говори о томе колико је озбиљно било ко у држави желео да се тада обрачуна са нарко-дилерима.


Посебно видим да Драгана Ђиласа боли име полицијског службеника Горана Папића и видим да га нарочито боли то што је баш Горан Папић лично ухапсио његовог шурака нарко-дилера Милана Дабовића са 2,4 килограма кокаина на Бранковом мосту. За то кривично дело, за тровање наше деце, Ђиласов шурак правоснажно је осуђен на шест година затвора. Занимљиво је приметити и да је у последње време све више оних из Ђиласовог најближег окружења које хапсимо са десетинама килограма дроге и вероватно је то разлог за помахнитали напад и на директора Владимира Ребића и Горана Папића, али и на све друге часне српске полицајце.

Захваљујући раду Владимира Ребића и свих других пожртвованих полицајаца, Србија данас има једну од најнижих стопа криминала у читавој Европи. За своје одлучне активности у сузбијању криминала добија похвале од свих међународних партнера. Уосталом то је лако проверити у свим међународним полицијским организацијама Интерполу, Еурополу, Селеку и другима, али и са озбиљним земљама које знају шта је српска полиција учинила и у билатералној сарадњи са њиховим полицијама у борби против криминала.

Што се тиче поступања полиције током ванредног стања, полиција је професионално обављала свој посао, не гледајући ко се како зове и коме припада, већ само да ли крши прописе који су уведени да би заштитили здравље свих људи у овој земљи. То што се Ђиласу не свиђа шта му грађани поручују, то је Ђиласов проблем, али није разлог да позива друге људе да крше законе и прописе и да због тога сносе санкције.

Полицијски службеници су о сваком догађају обавештавали надлежна тужилаштва и судове, подносили прекршајне пријаве и поступали по њиховим налозима. Баш онако како закон предвиђа. То што би Ђилас волео да он управља судовима и тужилаштвима је друго. Видели смо сви како је то изгледало у времену када је вршио власт и сигуран сам да се такво време у коме су политичари и тајкуни одлучивали ко је крив, а ко невин, више никада неће вратити у Србију.“