УТЕШНО је чути генерала Фредерика Бена Хоџиса, бившег команданта америчке војске у Европи, који поводом руске испоруке ракетног система "Панцир" поручује: "Запад није претња за Србију". Да његова ароганција и сила не остану неисказане, генерал нас очински саветује и да новац уложимо у путеве и радна места, а не у "непотребно наоружавање због непостојећих претњи".

Не улива спокој, међутим, што генерал државе која за војску издваја готово 800 милијарди долара, и по томе је прва у свету, друге убеђује како је боље да улажу у инфраструктуру а не у оружје. Народу који је не тако давно на својој кожи осетио снагу америчке војне касе оваква поука није само лицемерна, већ и указује на нови притисак и претњу.

Србија је због опремања војске већ неколико година под америчком лупом, а редовно читамо извештаје у којима забринуто констатују да куповина наоружања и опреме може да угрози мир и безбедност у региону.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Вучић питао америчког генерала Хоџиса: "Због чега је САД наоружавала Хрватску и обезбедила им "Кајове" и због чега су добили хаубице"

А у том истом региону - зна то и амерички генерал, али не изговара - војне касе увелико превазилазе издвајања за путеве или фабрике. Једноставно речено, све пуца од наоружавања. Иако су чланице НАТО, своје системе јачају Румунија, Бугарска, Хрватска, Мађарска, Црна Гора, па чак и донедавни амблем војне немоћи - Албанија. На профактурама западних трговаца су авиони Ф-16, хеликоптери, артиљерија дугог домета, ракетни системи, оклопна возила, радари...

Србија добро зна да оно што се односи за друге, за њу не важи. Али и да све има своју цену, па и војна неутралност. А да она буде једини природни избор наше земље побринуле су се управо Хоџисове колеге, пре 21 годину, широко трошећи свој обилни војни буџет у операцији "Племенити наковањ".

Знамо се, рекло би се.