Био је празник. Грували су топови са Калемегдана, држали су се говори, делила одликовања... Све како доликује великом празнику.

На Сретење смо се срели и са старим проблемима, које су нам историја и географија наметнуле. Али ту су и нови проблеми, као што је удар на православну веру у Црној Гори и отимање земљишта Републици Српској.

Уз проблеме које имају наши сународници ван Србије, ту су и наши традиционални, које имамо, рекло би се, још од Сретења 1804. године, па до данашњих дана. Заглављени смо између Истока и Запада. Та располућеност у народу ствара конфузије. Сталне су поделе на Европљане и антиевропљане, русофиле и англофиле, Југословене и антијугословене... И тако унедоглед.

Када видимо шта нам све и ко нам све прети, само јединством у пуном смислу те речи можемо да сачувамо наш народ и одупремо се искушењима нашег времена. И као што рече наш патријарх Иринеј: "Ми нисмо велики народ, а наше комшије и други моћници овог света на нас нажалост гледају посебним погледом и на нама је да покажемо какви смо."

Прочитајте још - Ко су били истински покретачи Првог српског устанка? Буну организовале хаџије из Свете земље

Није празна прича да су топови који су грували током ратних година у региону и даље врели. На то нас опомињу свакодневни догађаји који су на ивици пуцања.

И минули празник је био прилика да бар тада престанемо да се делимо. Да не будемо сви властољуби, већ изнад свега србољуби. Зато сви одговорни треба да раде на јединству, а не да генеришу свађе и поделе. Да раде на повезивању Срба ма где они живели, на стварању заједничких вредности и идентитета.

Наравно, не треба тражити да сви исто мислимо. Али је важно да се барем разумемо и уважавамо. Јер Србија је изнад свих нас!