МАЛО је вероватно да ће Хрватска током шестомесечног председавања Европској унији блокирати Србију на њеном европском путу. То не би био мудар потез. Српско--хрватски односи су оптерећени низом отворених питања која, у обостраном интересу, треба да се решавају независно од ЕУ.

Ово, у разговору за "Новости", истиче др Милорад Пуповац, председник Самосталне демократске српске странке и посланик у хрватском Сабору. Он додаје да Хрватска јесте на листу услова за европско чланство Србије додала и рашчишћавање са прошлошћу, али да би пре тога и она сама то требало да учини.

- Чланство у ЕУ никоме не би требало да даје за право да себе аболира од обавезе да рашчисти у властитом дворишту када је у питању историјски ревизионизам, недовољно суочавање са ратном и прошлошћу у 20. веку уопште.

* Која питања бисте ви истакли као приоритетна?

- Када је реч о ратном наслеђу, најважнија питања су: нестала лица, ратни злочини, обнова поверења у међусобним односима и, наравно, питање остваривања права мањина.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
Канцеларија за КиМ: Борба за КиМ је борба за сваког човека, приоритет помоћ људима

* Очекујете ли да ће после избора Зорана Милановића за председника Срби у Хрватској живети под мањим притиском?

- После недавних председничких и избора у ХДЗ у марту, верујем да би прилике у Хрватској могле да буду мирније и стабилније. Уколико тако и буде, мислим да би политичка атмосфера могла бити повољнија.

* Може ли се очекивати да се прогнаним Србима у догледно време коначно врати њихова имовина?

- С обзиром на то да нема нарочите сарадње између Загреба и Београда, ниједно од отворених питања није до краја решено, па ни питање имовинских права. Број људи који чекају на своју имовину некада се мерио десетинама хиљада. Данас је то прилично мање, јер су неки имовински проблеми решени програмима збрињавања, а неки, нажалост, умирањем власника. Такође, нека правна лица су своју имовину продала.


БЕЗ ПРАВА НА МАЛОДУШНОСТ

* ЈЕСУ ли Срби у Хрватској уморни од настојања да сачувају свој језик и писмо?

- Немамо право на малодушност без обзира на сејање страха и предрасуда према ћирилици и ограничавање њене употребе. На покушај забране одговорили смо јавним ангажманом ћириличког писма. То смо први пут урадили у мају прошле године на изборима за Европски парламент, а други пут на недавним председничким изборима. Показало се да је то добро.