СТРАНКЕ или коалиције које добију поверење око 115.000 гласача, а под претпоставком да излазност буде слична оној на претходним изборима (56,07 одсто), највероватније ће освојити места у Скупштини. Ипак, врата парламента остаће затворена за све партије које се представљају као мањинске иако немају везе са народима чија права наводно заступају.

Ово су две суштинске промене које ће важити ако буду усвојене измене закона о избору народних посланика и о локалним изборима, којима је предвиђено смањење цензуса са пет на три одсто, као и да републичка комисија, односно локалне изборне комисије одлучују које партије имају право да наступе као мањинске.

Гласање за изборне законе биће међу последњим задацима овог сазива који ће заседати још четири-пет недеља, после чега следи расписивање избора. Уколико документи прођу, пут до Скупштине биће знатно лакши. На изборима 2016. за улазак у парламент било је потребно око 190.000 гласова.

ЈОВАНОВИЋ: ЗА ВЕЋИНСКИ СИСТЕМ ЧЛАН председништва Покрета "Метла 2020" Милош Јовановић рекао је да се залаже за увођење већинског изборног система где би грађани гласали за политичаре по имену и презимену:
- Против сам одлуке о смањењу цензуса, зато што се тако уситњава политичка сцена, а с друге стране то је данас предложено из политикантских разлога, као одговор на најављени бојкот избора.

- Акти предвиђају да се одлука о потврђивању изборне листе за мањине доноси на основу потврде Националног савета мањина да та странка заиста брани интересе мањинског народа. Савети мањина најбоље знају ко стварно заступа права мањинских народа. Тако ће се стати на пут лажним Мађарима или Власима - каже наш саговорник из Скупштине Србије.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - И званично у процедури: Смањење изборног цензуса са пет на три одсто

С обзиром на то да за мањинске листе не важи правило цензуса, већ важи правило природног прага за освајање мандата, ово су годинама злоупотребљавали многи и на мала врата улазили у Скупштину. Тако је у регистар партија уписано 115 странака, а од тога је око две трећине "мањинских". На пример, имамо по неколико руских, грчких или словачких странака.

Измене Закона о локалним изборима подразумевају и да ће мањинским бити проглашене само листе уколико народ чија права заступају, према последњем попису, заиста и живи на тој општини.

Потпредседница Владе Зорана Михајловић рекла је да је важно да на изборима грађани имају прилику да бирају између различитих политичких опција.

Ипак, један посланик СНС неће дићи руку за закон. Владимир Ђукановић рекао је да се залаже за укрупњавање, а никако за уситњавање политичке сцене, и за већи цензус.